СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СЕЋАЊА НА ОЦА ТИХОНА – СРЦЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ
 
Последњи дани и преподобно уснуће
 
Подигао је бројна и добра духовна чеда која је саветовао с љубављу. Издвајали су се његови суседи јеромонаси и монаси.
Последњих дана, конкретно три дана пред његов крај, издала га је снага. Ишли смо редом да га видимо. Отац Василије, о. Григорије, о. Атанасије, о. Павле и, наравно, отац Пајсије који га није остављао.
Претпоследњег дана деси се следеће: као што смо рекли, сваког дана је стављао у путир освећене Свете Дарове и причешћивао се као свештеник. Тог дана, услед велике слабости, није могао да се причести. Кад сам стигао, рече ми да употребим Св. Причешће. Међутим, пошто сам јео – нисам могао. Касније, дође други свештеник и причести га. Овај догађај, што ја нисам био спреман да га причестим, као и осећај мучнине који је имао услед болести која га је опхрвала уплаши га. Помислих да није сатанска замка постављена како не би имао у „устима Христа“, као што је говорио. Замолих да га ја сутрадан причестим. Прихвати и много се обрадова.
Следећег јутра сам дошао и видим и о. Пајсија веома болесног. Поздравио сам их и спремио Свето Причешће. Будући опружен на дрвеном кревету, у часу кад сам га причешћивао, видех старца, до три педља одигнутог изнад кревета, као анђела, да прославља Бога и да ми захваљује. Исто вече предаде дух свој.
Много се растужих што нисам био у близини да чујем његове последње речи. Међутим, био је о. Пајсије и старац му рече да је био у друштву са Св. Сергијем, кога је изузетно поштовао.
Целе ноћи сам био у жалости што га више нећу виђати у овом животу. На јутарњој Литургији помињао сам га са упокојеним. Свануло је и спустила се таква киша да је било немогуће да пођем. Међутим, после Литургије престаде и размишљао сам да ли да га положимо у гроб који је сам ископао пре много година.
Кад смо се сакупили, сва духовна чеда, читали смо заупокојену службу. Гроб је био сув. Земља је олакшала. Будући давно ископана, падала је одозго као памук.
Поздравили смо га узимајући благослов и полазећи. Тражио сам као благослов његов епитрахиљ и крст којим ме је благосиљао.
Била му је жеља да служим Литургију четрдесет дана по његовом уснућу, а он би молио Бога за мене и посетио би ме овде ако нађе милост у Бога. О, чуда! Посети ме на последњој Литургији. Дође, певајући васкрсни канон, и рече ми: „Добро сам. Хвала“. Кад се повратих, сетих се обећања које ми је дао. Заблагодарих му и прославих Бога.
После старчевог упокојења, његова врлина поста још познатија. У многим црквама Русије служили су му парастосе. Руски митрополит Никодим издао је посланицу тражећи да се служе помени у свим црквама епархије. Кад је овај митрополит посетио старца, он му затражи да му прочита опростну молитву јер је био први епископ из његове отаџбине који га је посетио. Тад митрополит, који га је много уважавао, паде пред његове ноге да их целива.
Многи од оних који су га упознали, или чули за њега, дотрчали су да узму било шта као благослов, па макар мало земље са његовог гроба. Чак су се и људи из света враћали са поклоничког пута Светој Гори, носећи мало цвећа са гроба старца Тихона, за успомену и као светињу.
Једном архимандриту, кад сам га водио у његову келију, старац му је пророковао да ће постати владика, на шта је архимандрит узвратио: „нека буде воља Божја“. Данас је епископ и не заборавља сусрет са светим старцем.

Један коментар

  1. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *