СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СЕЋАЊА НА ОЦА ТИХОНА – СРЦЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ
 
Демон се боји његовог епитрахиља
 
Једном, у току беседе игумана манастира Симонопетре, старца Емилијана, у цркви Св. Димитрија у Солуну, деси се следеће: би тамо и нека демонизована жена, и на крају беседе старац чу да испушта демонске урлике и да се тресе. Такав феномен нисам видео у животу. Седео сам преко пута и забринут и потресен пратио сам како демон мучи људе. Били су присутни и многи други, као и протосинђел Солунске Митрополије, који с пуно бола према створењу Божијем пружи своје смерне молитве, као што Свемоћни Бог жали своје створење и показује Милост своју и избављење од бича демонског. Кад дође на мене ред, приђох јој, благослових је часним крстом подстичући је да се прекрсти. Али, није могла ни да изговори да је крст животодавно дрво. Говорила је да ће је угушити демон ако то исповеди. Схватио сам да је била ухваћена у демонске мреже. Међутим, нисам престао да призивам име Господа нашег Исуса Христа. Време је пролазило и уморио сам се за тренутак. Било је прошло дванаест ноћу. Претходне вечери видео сам свог духовника, о. Тихона, кога виђам у разним случајевима, било да ме посаветује, било да ме утеши – као док је био у животу – и осећао сам спокојство и ликовање гледајући његов анђелски лик. У том тренутку, поново ми паде на памет и рекох поседнутој жени:
– Повешћу те кући и тамо ћу ратовати, знаш са чиме.
– Да, са платном оца Тихона, значи с његовим епитрахиљем.
Не стиже да доврши а демон је обори доле, пред кивот св. Димитрија. Тад јој рекох да каже демону да је гнусоба. Понављао сам то много пута, и чим превали реч гнусоба, пусти је слободну. Од унезверене и запенушале поста мирна и разумна. Заблагодари Св. Димитрију, а од нас затражи да је помињемо заједно с мужем који је одведе кући.

Један коментар

  1. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *