СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СЕЋАЊА НА ОЦА ТИХОНА – СРЦЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ
 
У Каруљи Свете Горе
 
Старчева љубав за тиховањем и чежња за подвигом нагнали су га да напусти дивно братство и да дође у најсуровији крај Свете Горе, језиву Каруљу. У једној малој спиљи боравио је око петнаест година. Његов подвиг био је велик и непрестан. Правио је преко шест стотина метанија свако вече. Јео је једном у три дана а често само једном у седмици.
Сваке суботе ишао је и причешћивао се у скиту Светог Ђорђа, враћајући се одмах потом у своју спиљу. Спиља му је била на темељима црквице Светог Ђорђа и очувана је до данас.
У Светом Ђорђу је био један старац, врло мудар, по свету и по Богу, кога је називао учитељем. Учитељ му је давао сваког месеца по једну светоотачку књигу. Враћајући му је, требало је да исприча њен садржај и шта је разумео. Ако не би испричао с тачношћу не би му је заменио. На тај начин прочитао је све Оце Цркве: Светог Јована Златоуста, Василија Великог, Светог Григорија Богослова, Светог Симеона Новог Богослова и остале. Посебно је волео Светог Симеона.
У време мобилизације руских монаха 1917. год. ишао је да посети руски скит Тиваиду. Кад су га видели тамо (државни – п. п. ) представници, изможденог од подвига, упиташе га где и како живи? Толико су били удивљени подвижником Каруљске испоснице, да су га оставили да настави подвиг и да им помогне молитвама. Врати се одмах у своју пећину и сад се још више предаде подвигу и молитви да попуни и ојача редове браће која су се борила.
Од око седам стотина (монаха п. п. ) који су тада отишли само су се два – три вратили. Један је био старац Атанасије из келије Часног Крста у Провати. Бог је благоволео да старац преда свој дух на мојим рукама. Отац Тихон ми је много приповедао о њему.
Увек је држао умну молитву. Молио се дању – ноћу, толико да је умну молитву држао и када би причао, а није је прекидао ни у сну. Тад би му излетело и рекао би о себи: дете, и кад спавам моје срце се моли… Кад се молиш, говорио ми је нека ти се срце приљуби за молитву, и објашњавао је притиском прста на зид, као што лепак везује ствари.

Један коментар

  1. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *