СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
У манастиру Ставроникита
 
Године 1968, старац Пајсије одлази у манастир Ставроникита, где је помагао у његовом обнављању, како учешћем у радовима, тако и духовним саветом.
У келији Светог Крста при манастиру Ставроникита, смештеној недалеко одатле, живео је о. Тихон, подвижник који је био и духовни отац (о. Тихон је рођен 1884. у Русији. Био је веома обдарен човек, а водио је строг испоснички живот). Старац Пајсије га је често посећивао због духовних савета и да би му помогао у служењу Божанствене литургије, саслужујући као појац. Служба се често прекидала јер би се о. Тихон нашао у духовном сазерцању које је понекад трајало и по пола сата. Видео је, како је сам причао, ангелске чинове, херувиме и серафиме који прослављају Бога. О. Тихон је постригао старца Пајсија и дао му велику монашку схиму.
Када се живот о. Тихона приближио крају (десет дана пре него што ће се упокојити) замолио је старца Пајсија да остане крај њега и преузме бригу о њему. Старац Пајсије је служио о. Тихона са великим самопожртвовањем, нудећи му све што је могао како би га утешио. О. Тихон му је обично говорио: “Пајсије, наша љубав је драгоцена. Слатки
мој Пајсије, дете моје, наша љубав ће трајати у векове векова.” Замолио га је да након његове смрти остане у његовој келији и обећао му да ће га сваке године посећивати. О. Тихон се упокојио 10. септембра 1968, два дана након празника Рождества Пресвете Богородице, као што је и сам предвидео, будући добро припремљен и спреман за своје путовање у вечност.
О. Пајсије се, по жељи о. Тихона, настанио у келији Светог Крста, где је остао до 1979.

2 Comments

  1. Cekajte malo, kaze ” izgrdio sam ga zbog nepoverenja u druge ljude”, dok Apostol Pavle kaze ” Proklet onaj ko veruje ljudima”, sta je sad tu istina?

  2. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀