СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
Духовно Наслеђе
 
Млади монах ми је, ради наше духовне користи, потврдио да је 4. априла 1983. посетио старца у његовој келији; желео је само да узме његов благослов, јер га је изузетно волео и високо уважавао.
Отац Пајсије га је примио у гостинској соби, где би обично примао све ходочаснике када је време било лоше. Након што га је послужио ратлуком и лешницима, упитао га је за разлог његове посете.
Монах је одговорио:
– Оче, желео бих да вас замолим за услугу, али нисам сигуран да ли то можете учинити. Једино што желим јесте да ми дате благослов.
Старац Пајсије је клекнуо поред њега, нежно придржавајући његову главу рукама и рекао:
– Нека те Христос благослови.
Затим му је главу прекрстио и додао:
– Од свег срца желим да у у овом прелепом врту Богородичином будеш јагње украшено духовним врлинама.
Наставио је дајући му следеће савете:
1. Свакодневно се мораш бринути за очишћење своје душе.
2. Мораш стећи божанску правду а не логику, и тек тада ће благодат Христова сићи на тебе.
3. Пре него што нешто урадиш, помисли да ли Христос жели да то учиниш, а онда поступај сагласно томе.
4. Мораш до савршенства упражњавати послушање, како би касније могао и другима да говориш о врлини послушања.
5. “Не” које упутиш људима мора бити “не”, а “да” мора бити “да.” Немој се претварати, него реци шта мислиш, чак и ако то вређа другу особу; реци то, међутим, на леп начин и дај потребно објашњење.
6. Мораш поседовати и очувати ово духовно достојанство: увек обраћај пажњу на оно што одговара твом сабрату, а не на оно што одговара теби самом.
7. Сваког дана треба да, ради очишћења своје душе, прочиташ по један одломак из Новог завета.
8. Не гледај шта чине други људи, нити испитуј како или зашто тако чине.
Твој циљ је очишћење твоје душе и савршено потчињавање твог ума божанској Благодати. Ради све што доприноси том циљу; моли се, учи, скрушено изговарај молитву Исусову, будући свестан да ти је неопходна Божија благодат. Другим речима, мотри на своје духовно делање.
Будеш ли примењивао ове ствари, благодат Христова ће доћи у право време, када Он буде знао да мораш њоме бити награђен. Да би благодат сишла на нас, Христос на неки начин мора бити додирнут нашом љубављу, нашим смиреноумљем и скрушеношћу; само тада ће нам Он дати Своју благодат.
Осим тога, онај који упућује и онај који прима морају се усагласити “на истој фреквенцији”; монах ће чинити све што му Христос каже да чини, а Христос ће услишити све што монах затражи, потврђујући да су њихова дела, њихове “фреквенције” исте, иначе ће батерије бити узалуд употребљене (односно, поклони, молитве, пост и сл. ће бити узалудни).
Биле су то речи о. Пајсија упућене младом монаху и, на неки начин, свима нама, остављене као духовно наслеђе које отац предаје деци.
Заснивајући се на том наслеђу, покушаћу да вам пренесем све што сам чуо од о. Пајсија током година које сам провео поред њега.