СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СЕЋАЊА НА ОЦА ТИХОНА – СРЦЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ
 
Моје избављење од ловаца
 
Љубав му је била толико велика да је волео и мене грешног. Желео је да ме задржи крај себе. Бог ће ти дати свега, често ми је говорио. На крају је дошао и остао крај њега и о. Пајсије. Узео сам келију у Кареји и подигао црквицу коју сам посветио Часном Крсту. Желео сам тамо да захвалим своме духовнику оцу Тихону и старцу Атанасију, из Проватске келије, који су имали храмове посвећене . Часном Крсту, и да их помињем за непроцењиве духовне дарове које су ми поклонили.
Једном, кад сам ишао да се исповедим и да му оставим мало хране, деси се следеће. Пошто се исповедих и пошто ми даде последње савете, пођох да се вратим. Имао је обичај да ме испрати неколико корака ван келије. Међутим, овај пут заузео је један посебан став. Држао је у рукама крст и непрестано ме благосиљао. Одлазио сам путићем гледајући га како ме непрестано благосиља. Убрзо, пошто ми је нестао из видика и келија се више није видела, набасах на једног ловца чија је цев оружја била уперена у мене а рука на обарачу. Наједном, узвик, који ми се спонтано оте, прену ловца, те ме угледа и паде доле престрављен, иначе би ме засигурно убио. Имајући на уму последње старчеве речи, стајао сам без страха пред њим. Чуо сам ловца како говори: „Неки ти је светитељ помогао, јер ми је прст био на обарачу“. Био сам сигуран да ме је спасио благослов старца. У то су ме уверавали и манастирски оци кад сам им приповедао. Било је то чудо. Следећег дана поново сам ишао код старца да му то кажем. Закрсти ме и рече: „Слава Богу, Аи, дете моје, Бог је помогао“. Сузе му навреше…
Кад сам постао свештеник и зажелео да ме узму за „чредног“ у један женски манастир, где је била монахиња моја сестра, рекох му то и ражалости се много због опасности које су постојале. Рече ми: „Дете моје, много је тешко бити младом човеку у манастиру с монахињама. Нема благослова младић да гледа монахиње нити да их причешћује млад јеромонах“. Тражио ми је адресу да им он пише. Дао сам му је и с мало грчког што је знао написа им: „Нема благослова да имају младог јереја, само много старог“…
Кад су добиле његово писмо много су се растужиле и затражиле су да проуче монашке каноне. Отац Атанасије, који је био библиотекар у нашем манастиру, Ивирону, и био врло мудар и врлински човек, писао им је све у вези с тим. Тад су сви схватили колико је отац Тихон био у праву.
Кад сам му саопштио да нећу ићи обрадовао се незамисливо. Приповедао ми је о многим догађајима. „Млади свештеници у женским манастирима, то је скандал. Ватра и пакао, говорио је, боље да умре млад свештеник, него да изгуби овим душу“…

Један коментар

  1. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *