СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

СЕЋАЊА НА ОЦА ТИХОНА – СРЦЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ
 
Младалачки дани
 
Родитељи су му били побожни, с познатом, великом благочестивошћу Руса прошлог века. За мајку је говорио да је била једна света мајка. Увек се молила. Сваке среде и петка није јела уопште, била је сва предата молитви а сузе су јој се често сливале из очију. Дар суза имао је и он, сузе су му биле свакодневна и непрестана храна. Веровао је да су сузе дар Божије Милости и да се њима пере душа да се преда своме Творцу.
Од малена је волео да посећује манастире. С нестрпљењем је очекивао кад ће и он добити Божији благослов да напусти свет. Да дође близу Богу, да се моли, јер ништа видљиво није га задовољавало, него је жудео за Небеском вечношћу и непролазном радошћу.
Пошто је добио потребна знања, љубав према појању и музици убрзо га начинише савршеним појцем. Увек је ишао у цркву и певао у хору чију је управу убрзо преузео.
С благословом родитеља одлучи да посети Јерусалим и Свету Гору. Богољубиви младић кренуо је заједно са осталим верницима. Кад су стигли у Цариград, упознао се са монахом, економом Буразеријске келије[1]. Економ му каже: – Желиш да постанеш монах?
– Желим, одговори.
– Покај се и од данас си искушеник у нашем братству Светог Николе. С великом радошћу и сузама захвалности замоли за благослов да се поклони Светим Местима.
Након поклоњења дође у Свету Гору и приброја се братству Буразерије. Након годину дана постаде монах.
 

1. Келија (скит) која се налази у близини Кареје, посвећена Светом Николи, с бројним руским монасима тада, припада манастиру Хиландару.