SUZE ZA SVET – SAVREMENI GRČKI STARCI I Starac Tihon, Starac Pajsije i Starac Porfirije

 

STARAC PAJSIJE
 
O smirenoumlju i trpljenju
 
Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jk. 4; 6).
Otac Pajsije je obično govorio:
„Kada trpeljivo podnosimo svoje probleme i obraćamo se Bogu za pomoć, zapažamo da nam On daje najbolje moguće rešenje. Na žalost, u naše vreme ljudi su veoma nestrpljivi. Mi ne pokazujemo ni najmanju sklonost ka trpljenju. Hristos nas, međutim, uverava da će samo trpeljivi naslediti Carstvo Božije: To su oni koji čuvši reč u dobrome i čistom srcu drže je, i rod donose u trpljenju Lk. 8: 15)… Ko pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt. 24; 13) i Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21; 19).
Bog ponekad dopušta da nam rođaci ili saradnici zadaju nevolje kako bi iskušao naše trpljenje i smirenje. Mi se međutim, odupiremo i odbijamo da budemo isceljeni
umesto da budemo zahvalni zbog prilike koju nam Bog daje.
To je isto kao da odbijamo da platimo lekaru koji nam daje injekciju kada smo bolesni.“
„Bog ne želi da mi, Njegova deca, budemo uznemiravani. On nam daje iskušenja i nevolje želeći da budemo savršeni. Iskušenja će prestati da postoje u našim životima onda, kada dostignemo nivo savršenstva.“
„Mi, hrišćani, treba da prihvatimo žalost a ne da pokušavamo da je se oslobodimo. Žalost je neophodna kao način koji će nas dovesti do savršenstva.“
„Kada su ljudi nepravedni prema nama, moramo se tome radovati jer će nas zaštititi Božija pravda koja je nadmoćnija od ljudske. Mi ćemo pak ili tražiti ljudsku pravdu ili strpljivo iščekivati pravdu Božiju. Moramo, međutim, biti oprezni da i sami ne postupimo nepravedno, jer bi to bilo nepošteno s naše strane i ukazalo bi na nedostatak ljubavi prema bližnjem.“
„Kada neko nepošteno postupi prema nama, mnogo će nam više koristiti uzdanje u božansku pravdu nego pobuna protiv nepravde koja nam je učinjena. Od toga nećemo imati koristi samo mi, nego će, kasnije, od toga imati koristi i naša deca. Međutim, dešava se nešto sasvim suprotno ako nas ljudi proklinju i kada je ta kletva pravedna.“
„Kada Bog vidi da smo gordi i nadmeni, On dopušta da se u našem životu pojave iskušenja. On će ih ukloniti tek onda kada vidi da smo se smirili.“
***
Došavši u manastir, često sam se pitao: „Da li, kao iskušenik, treba da se smirim i budem poslušan samo starcu ili i svim ostalim monasima?“
Dok sam jednog dana razgovarao sa starcem Pajsijem o toj temi, on mi je rekao:
„Mislim da su čak i životinje bolje od nas tako da se i pred njima smirujem i bivam im poslušan. Jutros, u cik zore, bio sam umoran jer sam se molio tokom cele noći. Osim toga, bio sam i iscrpljen usled bolesti, tako da sam odlučio da pođem na počinak. Ubrzo potom, pred vratima sam začuo mačku koja je maukala kao da joj je nešto potrebno. Zaista sam želeo da se odmorim, ali sam se smirio i postupio protivno svojoj volji. Bio sam poslušan mački i odgovorio sam na njen poziv. Pošao sam da otvorim vrata. Počela je da pada kiša i ja sam je pustio unutra da ne bi pokisla. Šta sad misliš? Da li je bilo potrebno da budem poslušan životinji? Ja mislim da jeste.“
„Starče, da li bi poslušnost trebalo da upražnjavamo sa oprezom ili sa potpunim poverenjem, bez ikakvog zapitkivanja?“
Odgovorio mi je:
„Nakon što se svojevoljno potčinimo dobrom duhovnom ocu koji poseduje smirenoumlje, onda treba da mu budemo poslušni bez ikakvih zapitkivanja. Daću ti jedan primer, tako da ćeš moći da razumeš na koji način Bog dejstvuje u našim životima. Pretpostavi da ti iguman kaže da odeš u Ivironski manastir i odatle pođeš čamcem da bi obavio neke poslove u Lavri. Ti mu odgovaraš saglasno svojoj sopstvenoj logici: „Oče, zar ne mislite da bi mi duhovno više koristilo da idem pešice kroz planinu, s obzirom da ću biti sam? Čamac je obično prepun ljudi i mogao bih biti uključen u beskorisne razgovore koji će mi duhovno naškoditi?“ Iguman će ti možda reći da postupiš kako hoćeš jer neće želeti da te uznemiruje. Ti, međutim, treba da shvatiš da postupaš u skladu sa svojom voljom i da mu nisi bio poslušan. Zbog toga bi Bog mogao dopustiti da ti se dogodi neka nezgoda dok budeš išao kroz planinu, na primer, da te ujede zmija, da padneš i povrediš nogu ili da se izgubiš. Tako bi naučio da budeš poslušan i prestaneš da se sebično staraš o sopstvenom dobru, umesto da dopustiš Njemu da to učini. S druge strane, ukoliko ne izraziš sopstvenu volju i poslušaš svog igumana tako što ćeš do Lavre otići čamcem, Bog će te sačuvati i susret sa drugim ljudima u čamcu neće ti duhovno naškoditi.
Mi moramo imati bezuslovno poverenje u svog duhovnog oca. Ukoliko ono što nam on kaže ispitujemo i istražujemo svojom logikom, moramo znati da u tom slučaju nismo poslušni svom duhovniku nego sopstvenom mišljenju i rasuđivanju. Moramo uvek imati na umu da blagodat Božiju privlače prostodušni ljudi koji smireno veruju svom duhovniku a ne svojim sopstvenim pomislima. ‘
Cilj potpunog i poverljivog poslušanja monaha njegovom starcu jeste savršeno očišćenje uma i apsolutno potčinjavanje čovekove volje božanskoj blagodati. Kada monah zadobije taj dar, cilj poslušanja biva ispunjen, jer za takve nema zakona (Gal. 5; 23).“
***
Otad Pajsije je rekao da duhovno delanje hrišćana mora da bude usredsređeno na zadobijanje smirenoumlja:
„Bog bezgranično voli čoveka. Njemu su vrlo dobro poznati problemi svakoga od nas i želi da nam pomogne i pre nego što ga zamolimo za to. Budući da je svemoćan, nema teškoće koju Bog ne može prevazići, izuzev jedne. Teškoća sa kojom se Bog suočava, i ja to ponavljam, jeste samo jedna, tj. On nam „ne može“ pomoći ukoliko naša duša nije smirena. Bog „tuguje“ jer vidi Svoje stvorenje kako pati a „ne može“ da mu ponudi bilo kakvu pomoć. Ako nešto i ponudi, to će (čoveku) naškoditi, budući da njegov um nije smiren.
Šta god da se dogodi čoveku, zavisi isključivo od njegovog smirenoumlja. Mi, na primer, vidimo kako se čovek bori i na kraju biva potčinjen nekoj svojoj strasti. Bog dopušta da se to dogodi samo iz jednog razloga, odnosno, zato što je njegova duša ispunjena sujetnim pomislima i gordošću. Čovek možda mrzi tu strast i naporno se trudi da je se oslobodi. On, međutim, ništa neće postići jer mu Bog ne pomaže i neće mu ni pomoći sve dok ne stekne smirenoumlje. Iako čovek mrzi tu posebnu strast, potčinjen je svojoj gordosti a to je strast koja ga uvodi u sve ostale strasti. „Gordost je uzrok svake strasti“, kaže sveti Jovan Lestvičnik.
Čovek bi želeo da duhovno napreduje i moli Boga da mu podari ljubav, molitvu, poslušanje i sve ostale vrline. Moramo biti svesni da nam, bez obzira koliko se trudimo, Bog neće podariti ono za šta ga molimo sve dok ne zadobijemo smirenoumlje. Ukoliko je smirenoumlje naš jedini cilj, Bog će nam sve ostalo dati „besplatno.“
Bog od nas želi i zahteva samo jednu stvar, a to je naše smirenje. On ne želi ništa drugo osim da se smirimo, jer će nas tako uistinu učiniti pričasnicima Svoje božanske blagodati koja nam je darovana prilikom svetog krštenja. Iako ga (Boga) tada još nismo voleli, iako se nismo podvizavali da zadobijemo Njegovu blagodat, On ju je podario usled Svoje beskrajne dobrote. On od nas traži samo da se smirimo i da odgovorimo usled blagodarnosti i poštovanja pred Njegovom ljubavlju. Tako će božanska blagodat koja obitava u nama biti pokrenuta i dejstvovaće na odgovarajući način. Ona će učiniti da volimo i spoznamo Boga. Ona će za nas učiniti sve, ukoliko zadobijemo smirenoumlje i dopustimo joj da dejstvuje. Jedina prepreka dejstvovanju Božije blagodati jeste naša gordost i nedostatak smirenoumlja.
U 5. poglavlju svoje Poslanice sveti apostol Petar nam pomaže da jasno uvidimo svoju grešku i kaže šta treba da učinimo: Tako i vi mlađi pokoravajte se starešinama, a svi, pokoravajući se jedni drugima, prigrlite smirenoumlje, jer se Bog gordima protivi a smirenima daje blagodat. Ponizite se, dakle, pod moćnu ruku Božiju, da vas uzvisi kad dođe vreme (1. Petr. 5; 5-6).
Ukoliko se usredsredimo isključivo na svoj podvig za dostizanje smirenoumlja, od Boga će nam sve biti darovano kao blagoslov. Kada se pak brinemo o svemu osim o smirenoumlju, onda nećemo zadobiti ništa dobro, pa čak ako i uspemo u tome, nećemo uspeti da ga zadržimo tokom dužeg perioda. Neophodna nam je samo jedna stvar: smirenost srca koja će u nas useliti Carstvo Božije blagodati.“