НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Нов закон о православној цркви
 
Пошто је наша држава Југославија састављена од три југословенска племена Срба, Хрвата и Словенаца који су разних вероисповести, то је узето као начело да ниједна вера не буде са привилегијама државне вероисповести, већ све да буду равноправне. На тај начин православна, римокатоличка и муслиманска вера коју исповедају Срби, Хрвати и Словенци, сматрају се као равноправне, а остале протестантизам и Мојсијева вера као признате.
Овим решењем православна вера изгубила је повлашћени положај државне вере који је уживала у Србији, као што га је католичка уживала у Аустро-Угарској и мухамеданска у Турској, те су са тим све оне изгубиле право издржавања хијерархије и других установа од стране државе. Оне сада представљају заједницу верних и могу рачунати и у погледу издржавања само на своју заједницу. За регулисање тих односа потребан је био прво закон којим би се тачно одредили односи измећу појединих цркава и државе, а за унутарње уређење цркве које је чисто унутарња ствар сваке верске заједнице, свака за себе има донети верски устав (статут).
Закон о православној цркви санкционисан је на Митровдан 26. октобра 1929. године а у току од две године има да се реше сва остала питања и да се црква потпуно одвоји од државе.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *