НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Ученици Ћирила и Методија
 
Из свега онога што смо до сада казали јасно је да ми имамо посла са двојаким хришћанством политичким, које је на силу наметано, по стицају политичких прилика, са службом на неразумљивом језику и истинским, које је из убеђења примано са службом на словенском, за народ, разумљивом језику. Ћирило и Методије пошли су овим другим путем и имали су успеха не само у Моравској и Панонији, већ и у Чешкој, Хрватској, Словеначкој а преко ових и другим словенским земљама. Кад је Светопук растерао Методијеве ученике они су се разбежали, као што смо казали, на све стране, али њиме започети рад настављен је с успехом само на Балкану; у осталим крајевима био је пригушен. Методије је себи за наследника назначио био Горазда, али највише трага о свом раду оставили су Климент и Наум; Ангелара и Саву знамо само по имену.
Климент је био основао школу кроз коју је, по предању, прошло око 3.500 ученика; ускоро затим постао је и владика. У Охриду има манастир који је Климент основао (свети Пантелејмон), те се сматра као најстарији словенски манастир на Балкану. Ту је он писао своје књиге. Доцније постао је владика, умро је 27. јула 916. и сахрањен у свом манастиру у Охриду. Ту су биле мошти његове до доласка Турака; Турци су његов манастир претворили у џамију, те су мошти његове пренете у цркву Свете Богородице у Охриду, где се и сада налазе.[1]
Наум је развијао више манастирски живот, живео је на источној обали Охридског језера, где је подигнут манастир Свети Наум 905. године.[2]
За Анђелара житије вели да је умро код Часлава. У Берату (Београду албанском) чувају се мошти Горазда и Анђелара. О Сави нема никаквих записа.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. По житију Светог Климента ученици Ћирила и Методија дошли су прво у Београд и одатле отишли у Преслав, цару Борису. Он их је лепо примио и том приликом замолио га властелин Ехач да му да Климента и Наума а Часлав узе Анђелара. Доцније Борис је издвојио област Кутмичевицу и Кокотију и дао властелину Довету са налогом да Климент буде у Кутмичевици и да га он помаже. Још доцније даде му Борис у Деволу три куће и поклони му места за одмор у околини Охрида и Главенице. Цар Симеун поставио га је за владику у Велици те је био први епископ који је служио на словенском језику.
  2. Наум је по житију био презвитер епископа Климента, и провео је седам година као учитељ, али као презвитер живео је монашким животом. После је напустио презвитерску служби замонашио се, сазидао манастир и као монах проживео још 10 година. Умро је 23. децембра 915. године.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *