НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Одступање и смрт Савина
 
Политичке прилике нису остале без свог утицаја и на цркву. Првовенчанога је наследио син му Радослав, али кад његов таст Тодор Анђел пострада и би заробљен од Асена II, он изгуби ослонац, и да не би Асен потчинио и Србију, Сава је посредовао да се млађи му брат Владислав ожени ћерком бугарскога цара Асена, те тако Радослава на престолу замени Владислав (1233-1242). Сава је венчао и Владислава на престо, али као да није био њиме задовољан, те се реши да понова путује по светим местима. Тога ради он сазове сабор у Жичи и изабере себи за наследника игумана жичког Арсенија Сремца који га је замењивао у дужности приликом првог путовања.
Сава је овом приликом походио Јерусалим, Мисир, Синајску гору, Сирију, Антиохију, Јерменску и дошао у Цариград. Из Цариграда беше наумио да се преко Бугарске врати у Србију. Преко Црног мора лађом дође до Месемврије а одатле сувим у Трново. Уочи Богојављења Сава одслужи службу на којој је присуствовао цар и цео двор, али назебе, разболе се и умре 12. јануара 1236. Сахрањен је у цркви Четрдесет мученика у Трнову.
Глас о смрти Савиној учинио је болан утисак у Србији. Нарочито је био узнемирен Владислав кога су кривили због одласка Савина из земље. Због тога Владислав, чим се навршила година дана, пошаље посланике своме тасту да му да тело Савино. Асен не хте дати. Тада Владислав лично оде у Трново и место да оде прво у двор, а он оде на гроб Савин, где је дуго плакао и нарицао, то ражали Асена и он дозволи да га пренесу. Тело Савино пренето је у манастир Милешево, нову задужбину краља Владислава, 6. маја 1237. Сабор српских архијереја прогласио га свецем. Служба Савина пада 14. јануара због тога што он има засебну службу, јер ниједан светац не може имати засебну службу за недељу дана после господњег празника (овде Богојављења).
Мошти Савине почивале су у Милешеву до 1595. када их је Синан-паша однео у Београд и спалио на Врачару.
 
*
 
Свети Сава је најсветлија личност у историји Српске цркве и српског народа. Ни пре њега ни после њега ми немамо тако великог човека који би учинио тако крупна дела, као што је то учинио Свети Сава. У младости његови су идеали били да се посвети Богу и служби божјој. Као испосник из владалачке куће, привлачи на себе пажњу целе Свете Горе. У Ватопеду чита и ради неуморно да му се сви диве. Кад је чуо да му је отац сишао с престола и постригао се, он му пише дивна писма и позива га у Свету Гору, у рај на земљи.
Но поред религиозног и патриотско осећање било је необично живо код њега. Њему је жао што сви народи у Светој Гори имају свој манастир само га Срби немају, те чини највеће напоре да и Срби дођу до свог манастира. И у томе успева. Са оцем својим он подиже Хиландар (тадашњи Хиландар био је много мањи, садашњи је сазидао краљ Милутин). Хиландар постаје центар нашег духовно-религиозног живота кроз цео средњи век. Али и на томе се није завршио његов рад. Посматрајући борбу коју је водило словенско свештенство са Римском црквом, он успева да створи и уреди аутокефалну Српску цркву. То и јесте највећа тековина у историји Српске цркве, она је решила судбину будућег православља српског народа. Но, он је исто тако и велики родољуб не презајући ни од смрти кад је у питању његова отаџбина. Он сам иде у логор Стрезов, кад је овај наоружан до зуба пошао да сруши брата му, краља Стевана Првовенчанога; он исто тако иде у логор код краља мађарскога Андреје кад је овај био пошао против брата му Стевана.
Али није његова снага само у тим црквено-административним и политичким стварима. Он је неуморан писац, пише типике: хиландарски, карејски и студенички. Пише биографију и службу своме оцу Светом Симеуну. Он је и учитељ; кад је поставио владике, он иде од места до места, од града до града, од владике до владике, те учи владике, свештенике, калуђере и ђаконе како што боље да се укрепе у вери и да помогну роду своме. Народ је то осетио те га и овековечио у причама својим. Ни о ком свештенику и учитељу није остало толико прича и приповедака као о Светом Сави. Због његовог рада у цркви, на књизи, на народном просвећивању и поучавању захвално потомство слави га и хвали не само у цркви, него и у школи. Свети Сава је и школска слава, школска дика.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *