НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Како се ширило хришћанство код простог народа
 
Морамо претпоставити да су и проповедници из Цариграда и Рима морали знати колико-толико језик маса које су хтели да преобрате у хришћанство, јер иначе не би имала циља ни сама проповед на неразумљивом језику. Што пак те поуке нису имале ни најмање успеха разлог треба тражити у томе што су литургија и богослужење били на грчком, односно латинском језику, сем тога што сви ти проповедници нису на масе чиниле никакав особити утисак. Они су за њих били обични људи, који говоре лепе речи, али имају рђаве циљеве. Маса је била свесна да кроз хришћанство има да дође политичко ропство било Цариграда, било Рима, те се није могла њиме загрејати.
Но сасвим је настало друго стање кад се појавише као проповедници хришћанства словенски испосници који проповедаху словенски језик. Својим испосничким животом они изазиваху дивљење код маса, својим молитвама – поштовање, а својом словенском речју и словенском службом омилише народу веру Христову.
Разлика, пак, измећу старих и нових проповедника запажена је у томе што нови апостоли нису ишли народу од села до села, да проповедају на раскрсницама и пијацама, већ је народ одлазио у пуста места и пештере да види испоснике и да им се диви. Они су обично користили те прилике, поучавали га и упућивали да прими веру Христову. Видећи да је незнабоштво преживело и не одговара потребама новога времена, народ је напуштао незнабоштво и приступао хришћанству.
По свему изгледа да се словенско хришћанство ширило поступно у концентричним круговима на север и југ. Центар је био Охридско језеро, око њега образовали се кругови кроз X и XI век тако да је у XII веку било већ покрштено цело полуострво до Дунава и Саве.[1]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. У манастиру Свети Јован Бигорски из X века постоји предање да је тамо дошла икона из манастира Светог Јована код села Слатине у околини Охрида. У житију Светог Јоакима Осоговског, крајем X или почетком XI века вели се да је он дошао са запада. Прохора Пчињског (код Врања) налазимо као проповедника у половини XI века. Ти стари, испоснички, манастири познају се по томе што су редовно крај пећина које су служиле као обиталиште. У близини пећине налази се увек извор, а манастир је подигнут обично доцније, пошто се пећина осветила и прославила, на месту где је најподесније било земљиште за цркву.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *