НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Наследници Макаријеви
 
Кад је умро патријарх Макарије, утицајем Мехмеда постављен је за патријарха његов синовац Антоније (1574-1575). Он је пре тога био митрополит, херцеговачки, па како је Макарије био остарео и ослабио, то га је позвао к себи у Пећ, где је по свој прилици вршио администрацију. Изгледа да га је сам Макарије одредио себи за наследника, јер по смрти његовој он је прихватио патријаршију. Антоније је управљао свега годину дана те није имао ни времена да развије своју делатност, али добро упућен у црквену администрацију, још за живота Макаријева, он је наставио рад у духу свога претходника, те се ништа непријатно није десило Српској цркви.
После њега постао је патријарх Герасим (1575-1587), опет један од синоваца Мехмеда Соколовића. И о њему немамо никаквих података до то да је управљао 12 година у духу како је то отпочео Макарије.
После Герасима дошао је Саватије о коме се такође ништа нарочито не зна до да је саградио манастиру Пиву у Херцеговини. Зидање је отпочео као митрополит херцеговачки и довршио као патријарх. Држи се да је имао намеру да пренесе столицу патријаршије у Пиву како би лакше могао ступити у додир са западним државама, нарочито после битке код Лепанта (1571). После њега ређали су се Никанор, Јеротије и Филип. Ова тројица изменили су се на престолу у току пет година само. Не зна се за разлог због чега је то тако било, да ли су они природном смрћу били смењивани или су биле друге неке околности, тек 1592. године видимо на престолу патријарха Јована (1592-1614) који се дуже задржао.
За све ово време били су на престолу патријаршком чланови породице Соколовића; они су и као православни и као потурчењаци многа добра учинили народу своме. У једном се запису (1564) вели да је Мустафа паша управљао Босном. Тај Мустафа паша био је сродник „христољубивог кир Макарија“. Он је после 1566. године био и паша у Будиму. Пуна је Херцеговина разних прича о Соколовићима. Од њим има и споменика, нарочито мостова, путева, чесама, али оно што је важно за историју цркве да се спомене то је да је Мехмед Соколовић успео да и на столицу охридског архиепископа намести једног од својих синоваца. То је био архиепископ Макарије (помиње се 1575).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *