ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Рашка епископија
 
Од кад постоји Рашка епископија не зна се тачно, она се први пут спомиње у повељи коју је цар Василије дао патријарху охридском Јовану 1019. Ту се она спомиње као епископија која постоји, према томе, за нас је од интереса да знамо време њеног постанка. Могло би се узети да је она постала за време Мутимира, јер је био обичај да, кад се неки владалац покрсти, шаљу му владику и свештенике. Владика је редовно остајао код владаоца. Но грчки извори о томе ништа не говори, што нас доводи до претпоставке да је тако велики град, као што је био Рас, већ имао свог епископа. У таком случају опет пониче питање: кад је у Расу основана епископија? Свакојако, или при оснивању Јустинијане Приме или, у сваком случају, при оснивању Јустинијане Секунде.
Владике и свештеници који су дошли да покрсте Мутимира били су Грци. Према томе, служба је била на грчком језику. Но после смрти Мутимирове (за владе Петра Гојниковића) бугарски цар Симеун подвргава Рашку под своју власт до саме смрти. У Бугарској је онда већ у велико уведен био словенски језик у цркву, те је вероватно да је и у Рашкој грчки замењен разумљивим словенским језиком.
Часлав (931-960) је био самосталан владалац и као такав највероватније да је штитио словенски језик. Долазак цара Јована Цимискија можда је пореметио то стање у корист грчког језика, али његова владавина била је кратког века (972-976). После тога настаје царство Самуилово које представља собом славизам. Можемо претпоставити да је славизам био ухватио корен тако дубоко да су га се Грци већ бојали, те по смрти Јована патријарха охридског (1037) доведоше Грка Леона (1037-1054) са задатком да избаци словенски и замени га грчким језиком.
За словенски језик у то време настају критички тренуци. У приморју и Зети шири се католицизам а избацује се словенски језик; године 1067. оснива се дукљанско-барска архибискупија. Охридска црква 1037. бива грцизирана; епархије пропалог Самуиловог царства ближе Цариграду враћају понова грчки језик. И тако се дешава да крајем XI и почетком XII века простор на коме се славизам имао да чува био је Рашка, Хум, Босна, вероватно Браничево и Тимок. Рашка је била најнапреднија (њени жупани били су за то време Вукан, Завида, Урош I, Урош II, деца и потомци Вуканови Завидини синови Тихомир, Страцимир, Мирослав и Немања).

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић