ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Први испосници словенски
 
Судећи по броју старих манастира подигнутих крај пећина, могло би се претпоставити да је број првих испосника и апостола хришћанских код нас био много већи, но што су записи и предања сачували спомен о њима. Али ми имамо поуздане записе или предање само о неколицини. Најстарији о коме знамо кад је живео био је Јован Рилски (876-946).[1] који се испаштао испод планине Риле. Као други испосник могао би се узети Свети Јован Бигорски, који се испаштао у клисури реке Радике[2]. Као трећи по реду био би Свети Јоаким Осоговски[3]; као четврти узима се Свети Гаврило Лесновски на изворном делу Лесновске реке између Кратова и Злетова[4]. Као најпознији узима се Свети Прохор Пчињски[5], чија је задужбина на изворном делу реке Пчиње.
 

1. Био је родом из села Скрина. Кад су му умрли родитељи отишао је на планину Рујан, доцније се испаштао код реке, где је сада Рилски манастир. У житију пише да је за њега чуо цар Петар бугарски, и дошао да га види. Како је Јован био на некој стрмој стени цар поручи да сиђе да га види, Јован на то одговори: „Ако он хоће да мене види, нека се попне горе, ја нећу да силазим доле“. Овај је манастир оправила и ту пренела мошти Јована Рилског из Трнова султаница Мара 1469. године.
2. За име Светог Јована Бигорског везан је постанак манастира истог имена. По предању икона је дошла из села Слатине код Охрида, као што смо напред рекли, и ту се он испаштао и задужбину му је после смрти, подигао, по предању, Свети Јован Владимир. То значи да је живео у X веку.
3. У његовом житију вели се да се испаштао код реке Скупице у Осоговским планинама где се налази пећина. Сем тога у житију пише да је дошао: са „запада“, што нас може довести на претпоставку да су на западу сва подеснија места за испаштање већ била заузета.
4. Овај је манастир необично био цењен у средњем веку те га је српска властела богато обдаривали. Обновио га је из темеља Јован Оливер, Душанов властелин између 1341-1349. У њему је очувана слика цара Душана.
5. Из његовог житија види се да је живео за време цара Романа Диогена (1067-1071) коме је прорекао да ће постати цар, што се и збило.