НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Општи преглед првог периода
 
Први период јесте најдужи у нашој црквеној историји; он обухвата време од почетка VII века па до 1219. то је око 600 година. Но он је и најзначајнији по опстанак Словена и Срба на Балканском полуострву. Он је имао решити питање бити или не бити. Јер сви дивљи народи као Готи, Хуни, Авари, Кумани, Печењеги итд. који су дошли у додир са грчком и римском културом подлегли су. Они су војнички побеђивали, али кад је дошла борба на културном пољу били су побеђени. Та је иста судба очекивала и Словене, односно Србе. Но они нису подлегли. Питање може бити због чега? Свакојако због тога што су успели да се боре истим, културним, оружјем. У том смислу они су израдили свој словенски књижевни језик. На њега су превели службу и све црквене књиге и тиме створили један духовни стожер око кога су се окупљали. За национални и политички живот овај чин важан је због тога што је очувана национална свест код народа. Кад је очувана народна свест народ је осећао самопоуздање у себи те је развијао и друге врлине, очувао државу, уредио, израдио своју културу, израдио књижевност, уметност итд. Тако да је Србија кроз цео средњи век била и важан културни чинилац на Балкану и у Европи.
Како су прошли Хрвати? Они су изгубили народни језик у цркви, нису имали службу на свом језику, ни књижевност, те им је била угашена и народна свест. Због тога кад су једном допали ропства мађарског нису га се више могли отрести кроз цео средњи век.
Исто видимо и код Словена и Срба у Македонији. Силно Самуилово царство никада се више није повратило кад је у Охриду словенска служба замењена грчком. Ни најповољније политичке прилике Македонци нису могли искористити за своје ослобођење. Зашто? Слаба је била национална свест па са њом и све друге врлине.
Питање може бити: зашто се служба и црква узима толико у обзир? Зато што онда није било школе, књиге и других установа те се народно просвећивање вршило једино кроз цркву. И кад се у ту цркву уђе и хришћанин чује службу на страном језику, од свештеника и владике који служи туђину, нема могућности да се просвети за своје, те да се одушеви и загреје за одбрану свога духовног и народног блага.
На тај начин цркве а нарочито манастири одиграли су једну захвалну улогу код свију православних Словена, те неће бити чудо што су се владаоци надметали ко ће бољу и већу задужбину себи подићи те народ просвећивати.
Према томе, први период одабрао је религију која је најбоље одговарала културном тренутку онога доба, јер да је усвојено богумилство као антидржавна и антисоцијална религија не бисмо били у могућности да средимо унутрашње односе да би дали отпора спољним непријатељима. Ми бисмо онда били друга Босна. На тај начин први период даје другом периоду тачно одређен правац у религиозном и духовном животу и нови период имао је само ићи одређеним путем утврдити у души и срцу народа религију на народном словенском језику, сродити се са том религијом да она постане духовна одлика којим човек живи, а за коју се бори и мре.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *