ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Рад на обалама Охридског и Преспанског језера
 
Центар рада Климента и Наума било је Охридско језеро. Њихов рад био је одушевљено прихваћен. У IX веку у свима важнијим трговачким центрима и културнијим местима уопште, народ се био измирио са тим да не може више остати у незнабожачкој вери, али никако се није могао измирити са тим да иде у храм на службу и да тамо ништа не разуме од свих молитава. Према томе биће разумљиво зашто је тако одушевљено прихваћен рад словенских учитеља. По житију Климент је спремао ученике и слао их у нурије (парохије), али ученици Светог Наума одавали се више монашком, испосничком, животу, те се посвећивали молитви, испаштању и препису књига. Није чудо после тога што се пећине крај Охридског језера ускоро испунише разним испосницима Свети Наум, Свети Захум, Света Богородица (Калиште), Свети Јован Каневски (Охрид), Свети Спас, Свети Стеван, Свети Никола, Свети Илија итд.
Када се охридске пећине напунише, по свој прилици до половине X века, подвижници потражише друге пећине крај обала оближњег Преспанског језера те и тамо врло рано налазимо подвижнике и испоснице острво Јаил, пећина Светог Петра, Светог Спаса, Светог Аранђела, Светог Танаса итд. У X веку кад је цар Самуило пренео мошти Светог Ахилија из Ларисе изгледа да је на малом острву Јаилу постојала нека испосница са црквом, па је он подигао велику цркву где је сместио мошти светог Ахилија.
У свима овим пећинама, где су се подвизали испосници, биле су црквице, где су монаси проповедали народу науку Христову кад је било слушалаца, или преписивали књиге у слободно време од молитве.

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић