НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Аутокефалност Српске цркве
 
Кад је умро Стеван Првовенчани (24. септембра. 1224.) наследио га је најстарији син Радослав (1224-1233). Он је био ожењен Аном, ћерком епирског деспота Тодора Анђела. Налазио се под јаким утицајем свога таста као и своје жене. Био је велики гркофил те се на повељама потписивао грчки. Изгледа да је под утицајем свога таста потчинио Српску цркву под Охридску архиепископију. За извесна литургијска и канонска питања није се обраћао цариградском патријарху или Сави, већ охридском архиепископу. Све је то учинило да Сава није био задовољан његовим радом, те под изговором да обиђе Јерусалим и друга света места, оде из Србије око 1229. У Жичи је оставио као свога заступника игумана манастира у Жичи Арсенија Сремца, потоњег архиепископа. Кад се враћао у Србију Сава опет походи Никеју у којој је био цар Јован Ватац и патријарх Герман. Изгледа да је Сава том приликом представио стање и односе са Охридом, као што су у ствари и били, те убедио патријарха Германа да Српска црква, удаљена од цариградске и окружена непријатељима, може опстати само тако ако буде аутокефална. Те је разлоге примио патријарх и од 1229. ми видимо Српску цркву као аутокефалну.
Кад се Сава врати у Србију, он, у присуству црквених великодостојника, отвори гроб Симонов (Првовенчаног, који се у очи смрти био закалуђерио и као калуђер Симон умро и сахрањен у Студеници) и прогласи га за свеца, преневши његове мошти у Жичу. После Савине смрти враћене су мошти у Студеницу где се и данас чувају.
Добијање аутокефалности које је Сава израдио јесте најважнији догађај у почетку II периода. Српска црква постала је самостална те је тиме осигурала самоопредељење и слободу у раду.[1]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Многи бркају право Архиепископства с правом аутокефалности. Ово бркање оснива се на причању Доментијанова. Али и сам Доментијан каже (правилно) да је самосталност (аутокефалност) добивена од патријарха Ђермана; међутим, Ђерман је постао патријарх после смрти Манојла (1222), а Сава постао архиепископ 1219. Према томе, архиепископија и аутокефалност јесу два чина добивена у разна времена од разних патријарха, први од Манојла 1219. године и други од Ђермана највероватније 1229. И узроци су били разни: добијању архиепископија био је повод Рим, а аутокефалности Охрид.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *