НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Покушаји ширења Хришћанства
 
Константин Порфирогенит вели да је још цар Ираклије (610-641) довео свештенике из Рима, те крштавао Словене и учио их да чине побожна дела („приведши из Рима свршениковј, крестили ихи и научили делати благочестир“).
Ово би се могло односити на западне делове Балканског полуострва – Илирију која је била под јурисдикцијом Рима; међутим више него вероватно да је Хришћанство такође ширено и међу Словенима који су живели на истоку, те били под јурисдикцијом Цариграда.
Но, овај покушај није имао успеха. То нам показује факт да не само прост народ, већ и жупани и друге поглавице остајале су још задуго незнабошци. Као што ћемо доцније видети средина Балканског полуострва не у VII, већ ни у VIII веку није приступала Хришћанству и тек у IX веку бугарски цар Борис и рашки жупан Мутимир под силом војничког притиска приступају Хришћанству.
Но, не може се рећи да је покрштавање Словена завршено и потпуним неуспехом. Крајеви покрај великих вароши, поред мора и плодних равница Саламбрије, Бистрице, Вардара, Струме, и Марице изложени јаком утицају византијске културе, чаробно су дејствовали на наше Словене и они су врло рано почели прелазити у Хришћанство. У каталозима епископија већ у VIII веку налазе се епископије за поједина словенска племена као што су епископија Смоленска, епископија Сервија (Серфиџе), епископија за племе Драгувити (Драговићи), око Солуна, епископија Језерска итд.
Сем тога Словени су рано почели одлазити и у калуђере. Број Словена калуђера мора бити да је био огроман кад је већ у VIII веку могао бити изабран за цариградског патријарха Никита (766-780), који је био Словенин (по Теофану).
Но ти Словени који су приступили Хришћанству брзо су се одродили и под утицајем Хришћанства и византијске културе они се или погрчили или полатанили (у приморским крајевима Јадранскога мора). Услед тога крајеви јужно од Олимпа губе убрзо потпуно словенско обележје, а такође и у плодним равницама Македоније.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *