ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Охридска архиепископија
 
Око 990. цар Самуило беше раширио своју државу толико да се хтео прогласити за цара. Према обичајима код православних царску круну полаже цару на главу само патријарх. Због тога Самуило прогласи Охридску цркву патријаршијом.[1] Њега је крунисао патријарх Филип 990. После Филипа дошао је за патријарха Јован (1015-1037). За време патријарха Јована пропала је Самуилова држава без борбе; државу су предали цару Василију II1018. У преговорима о предаји државе учествовао је и патријарх Јован и успео је код цара Василија да Охридској цркви призна аутокефалност, али ју је Василије деградирао од патријаршије на архиепископију и тако је она до свог укидања (1767) остала са титулом архиепископије.
Од Светог Климента (916) до смрти патријарха Јована 1037. у њој се служило на словенском језику али то Грцима није било право те после смрти Јованове за патријарха доведоше из Цариграда Грка Леона који ниједне речи словенске није знао. те избаци словенски језик а уведе грчки. Грчки језик затим остао је до укидања Охридске цркве као богослужбени и званични језик. У старим црквама још се може видети како су словенски натписи над свецима превучени били црном бојом и преко ње писани грчки натписи. Словенске књиге биле су том приликом уништене и Охрид, колевка словенске писмености, постаје колевка грцизма.
За владе Самуилове, Радомирове и Владисављеве под Охридску патријаршију потпадале су све цркве у области њихове државе. Кад је власт преузео Василије II издао је Јовану три повеље по којима су под његовом влашћу биле многе епархије бивше Самуилове државе.
Кад су Грци преузели власт нису хтели да признају словенско порекло Охридској цркви, већ су јој доводили порекло од Јустинијане Приме. Званично је узет назив наслеђа од Јустијане око 1150. за време владе Манојла Комнена.
Рашка епископија помиње се у броју епископија дарованих патријарху Јовану.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Кад је Цимискије срушио бугарску и српску државу 971. и 972. бугарски патријарх Дамјан (до 973) је из Преславе пребегао у Софију, из Софије у Воден а из Водена у Меглен. Кад паде и Меглен онда је отишао на Преспу, по свој прилици нов патријарх Герман Гаврило (973-989), јер се Преспа сматрала за заклоњено и забачено место. Но 990. кад је Самуило прогласио патријаршију у Охриду и крунисао се, био је патријарх Филип (989-915).

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић