ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
ЧЕТВРТИ ПЕРИОД: СРПСКА ЦРКВА СЛОБОДНА И УЈЕДИЊЕНА (ОД 1920. ГОДИНЕ)
 
Ослобођење и уједињење
 
Срби су изгубили царство у двема одсудним биткама 1371. године на Марици и 1389. године на Косову. После тих битака Србија је животарила до 1459. године када су је Турци коначно потчинили. Од тога времена па до 1804. године Срби су чинили безброј покушаја да се ослободе, било борећи се уз друге хришћанске владаоце, било борећи се сами за себе. Али не беху срећни да ослободе ма и најмањи део земље. Тек почетком XIX века поче свитати зора српској слободи и кроз једно столеће Срби се ослободише коначно од Турака 1912. године и од Аустро-Угарске 1918. године, ослободивши у исто време и своју браћу јужне Словене, Хрвате и Словенце.
За све то дуго време Српска црква неоспорно играла је веома важну улогу у животу српскога народа. Треба знати да је православље толико дубоко ушло у живот народни и сродило се са Србином, да је оно постало синоним Србина. Ко је православни, тај је и Србин, сви, пак, они који преврнуше вером, мада су по крви и језику остали Срби, али по души и осећањима својим изневерише српство, те мухамеданци се осећали као Турци, католици као несрби, а православни једино вером очуваше националност.
Но, и црква вазда је бдила над паством својом и делила њене болове и недуге. По стицају прилика свештенство у лицу патријарха преузело је вођство народа и то не само духовно но и политичко. За добро народа патријарси, епископи и свештеници толико се много залагаху, да су врло често жртвовали и живот свој. Сада кад знамо историју патријаршије до укидања 1766. године и после укидања, ми тек на основу тога можемо да ценимо вредност патријарха и владика националних и ненационалних.
Из овога се јасно види да је Српска црква допринела највише да се очува национална свест код народа и да народ не изгуби веру и поуздање у моћ своју у борби за ослобођење. Исто тако њена је заслуга што је успела да васпита покољења са високим моралним идеалима, јер жртве које су се морале подносити у борби за ослобођење могле су се очекивати само од високо морално васпитаних људи.
Идеја ослобођења поникла је врло рано код нашег народа, одмах после пропасти, али оно се није могло лако задобити у Балканским ратовима 1912-1913. године и коначно је остварено 1918. године. Према томе, и наш политички идеал је углавном завршен, ми смо слободни и уједињени у једној држави.

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић