НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Последњи патријарси пред првим укидањем патријаршије
 
Међу последње патријархе, уколико се данас о њима зна, били су Кирил, Никон, Никодим и Арсеније II. Кирил је био за време Стевана Лазаревића и помиње се као патријарх који је осветио манастир Манасију кад је била готова. Кирила је наследио Никон, који је живео стално у Београду, престоници Стевана Лазаревића. Он га је и сахранио. Помени о њему налази се између 1420. и 1431. По његовој препоруци Константин Граматик написао је биографију Деспота Стевана.
После Никона помиње се Никодим и то између 1443. до 1453. Не зна се тачно да ли је био непосредни наследник Никанов, али зна се да је живео у Смедереву, у престоници Ђурђа Бранковића.
Последњи патријарх био је Арсеније II (до 1462). За време његово предало се Смедерево 1459. и Турци постали господари Србије. Они су одмах ударили тежак харач на патријаршију и епископије, те, док је био жив Арсеније, још се и надали да ће харач добити, али кад Арсенија умре (1462) Мухамед II укиде Пећку патријаршију и подвргну је, под Охридску архиепископију. Што је то учинио, објашњава се тиме што је Охрид много раније био пао Турцима у руке и кад би Турци освојили коју пећку епархију на југу Србије, они би је одмах подвргли под Охрид. Како су пећки патријарси били напустили Пећ бежећи од Турака и резидирали прво у Жичи, после у Београду и Смедереву то су и, освојене од Турака, епархије поступно и биле потчињаване Охриду, тако да се охридски архиепископ још за живота Ђурђа Бранковића потписивао патријарх српски, бугарски и северних страна (влашко-молдавских).
На тај начин други период завршава се пропашћу српске државе и губитком црквене самосталности.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *