НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Културне прилике у новој постојбини
 
Центре светске цивилизације онога доба представљали су Цариград и Рим. Цивилизација је пак била у знаку Хришћанства. Исток је био напреднији од Запада, услед тога давао је и тон религиозном животу. Али и Запад није изостајао, он је сваким столећем толико напредовао да се у IX веку осећао према Истоку не само равноправним, него и у надмоћности, а у XI веку се потпуно одвојио од своје матице и основао Римокатоличку цркву (1054). И Исток и Запад имали су своју културу која је високо стајала. Они су имали богату књижевност, философију, право, уметност.
Услед тога сви дивљи народи који су и успели да војнички победе било Исток, било Запад, у току краћег или дужег времена, под утицајем развијене грчко-римске културе, подлегали су том јаком културном утицају те се и претапали на истоку у Грке а на западу у Романе.
Шта је било са Словенима? И они су дошли као и сви други дивљи народи без икакве више културе. Они су живели примитивно (патријархално) у племенима, те нису задуго створили ни државу, док су је сви остали дивљи народи: Хуни, Авари, Бугари. лако створили. Ако томе додамо да је незнабоштво одавно било преживело у крајевима где су дошли наши Словени, и да је у новој постојбини живот био уређен у духу Хришћанске вере, биће нам разумљив положај Словена идолопоклоника, који су се још увек клањали идолима и приносили им жртве. Јасно је после овога да у новој постојбини Словени нису могли живети старим животом, основи живота морали су се мењати. Па како религија везује небо и земљу, Бога и човека, те даје и основни тон целокупном духовном животу друштвеном, то је за Словене био проблем у томе, да ли ће се моћи одржати у новој културној средини или ће подлећи, те, по примеру других дивљих народа, претопити се у Грке или Романе.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *