НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Крштење Бугара
 
Покрштање Бугара пада у другој половини IX века. Они су се покрстили за владе кнеза Бориса, њихово покршћавање текло је овако: Бугари су у IX веку размакли своје границе од Црнога мора до Срема. Ту су дошли у додир са Францима. Кад се франачка држава распала онда су им суседи били Немци. Грци су и раније желели да покрсте Бугаре, али Лудвик, немачки цар, са којим је Борис имао савез, стаде га наговарати да прими хришћанство из Рима. То дозна Византија и 863. кад су Бугари ратовали на другој страни, цар Михајло пође с лађама против Бугара. Бугари нису могли да се одупру и затраже мир. Михајло III пристане на мир под условом да се Борис и његов народ покрсти. Покрштање је ускоро извршено (1864) и он добије титулу архонт – кнез. Византија је послала свештенство грчко, служба је била на отпор код масе, појавише се буне, ишло се чак и за тим да се збаци Борис с престола, али он успе да крваво угуши буне.
Ускоро Борис, сада Михајло, затражи од Цариграда аутономију црквену; патријарх Фотије, одбије то тражење. Онда се Борис обрати у августу 866. папи у Риму. Папа прихвати овај позив и пошаље два епископа (Павла популонског и Формозу портског) који уведоше римске обреде и римску организацију. Епископи да би појачали ревност Борисаву у подизању цркава рекоше му да ће бискупа добити одмах а кад буде саградио већи број цркава добиће архиепископа, можда и патријарха што је Борис тражио. Латински су свештеници остали у Бугарској 866. и 867. Михајло је желео да му остане један од она два епископа (Формоза), али и папа то не дозволи, пошто је он имао своју епархију. С друге стране, Фотије би свргнут и Игњатије враћен у Цариград. То даде повода Борису да упути питање Игњатију коме припада Бугарска, Риму или Цариграду? Сабор одлучи да припада Цариграду, папски делегати протествоваше. Игњатије знађаше жеље Борисове за аутономијом те му посла архиепископа и епископе, и тако бугарска црква постаде аутономна 870. године.
За време цара Симеуна бугарска је црква подигнута на степен патријаршије (обично се узима 917) и трајала је док и бугарска држава (971).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *