ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Оснивање архиепископије
 
Сава је већ имао једно искуство са Вуканом те га ово последње увери да Српска црква не може овако више опстати и зависити од тренутних политичких интереса и расположења појединих владалаца. Због тога кад доби позив да се врати, одмах стаде на гледиште да је спас Србије не у нагињању час Риму, час Цариграду, него у сталности јерархије. Он је ствар схватио да Српска црква треба да има своју народну јерархију, она мора имати свој сабор, па кад се појави каква политичка жеља будућег владаоца да иде у наручје папи, да има јерархију и сабор који би бранили веру и цркву. Са тим жељама оде у Никеју. По претходном споразуму са Стеваном, представи ствар патријарху Манојлу Саранпену (1215-1222), овај усвоји Савине разлоге на које пристаде и цар никејски Теодор Ласкар и решише да се српска црква прогласи архиепископијом. За првога архиепископа би посвећен Сава, а два калуђера које Сава беше собом повео из Хиландара буду посвећени за епископе. Њих тројица врате се у Хиландар, ту Сава прикупи књига, утвари – др. потребно за нову архиепископију, дође у Србију, јави се Стефану и основа архиепископију у Жичи, која је имала ове епископије: у Расу, Хвосну (Пећ), Ариљу, Топлици – близу данашње Куршумлије, Дабру, Зети, Стону (Пељешац), Захумљу, Будимљу и у Призрену.
Кад је Сава уредио епископије сазва велики сабор у Жичи где дођоше сви епископи, протопопи, велики игумани старешине владалачких задужбина (лаври), нарочито позвани калуђери, свештеници и ђакони. Ту им Сава одржи поуку о правој вери, (сачувана) и даде упутства како да чувају веру и како да се владају.

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић