НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Римокатолицизам код Срба и Хрвата
 
До 1054. хришћанска црква није била раздељена те се Цариград и Рим борили више око политичког и културног утицаја код Словена на Балкану, али 1054. тај утицај постаје и важан црквени чинилац. Римска црква била је одвајкада уређена на централистичком начелу; према томе, она представља собом не само духовно јединство у догмама и канонима, већ јединство у управи, у језику, у обичајима итд. На тај начин посебне, националне цркве она не трпи; национални језик у цркви, у ово доба, она не признаје, и националну књижевност не само што не признаје, него је чак и угушује.
Кад се појавили Ћирило и Методије сви су римски свештеници скочили против њих што употребљавају варварски – словенски језик; истина одобрили су га папе Адријан II и Јован VIII само схватајући ствар тако да је потребно послужити се тим језиком код Словена као средством док се не обрате једном у хришћанство (после непуних 300 година), а чим се обраћање изврши словенски језик има да буде замењен латинским (само тако можемо разумети да је већ папа Стеван V (885-891) био против словенског језика). Због тога су ученици Ћирила и Методија пребегли у Хрватску и почели служити службу на словенском језику. Народ је јатимице похитао словенским свештеницима. Али то није ишло у рачун Риму, те већ 925. скупља се сабор у Сплиту на коме се устаје против употребе словенског језика и после дуге дискусије донета је била одлука да се избаци словенски језик и да се привремено само ниже свештенство може њиме служити. Но већ 928. скупља се и други сабор и забрањује употребу словенског језика; свештеници не смеју носити браду, и косе, не смеју се женити итд.
У граду Нину постојала је још од раније бискупија. Њен бискуп звао се Гргур и био је борац за словенски језик. Сплитски сабор да би га лишио могућности да шири славизам укине му чак и бискупију у Нину.
На тај начин папе су успеле да истребе словенски језик ма са великом муком, јер је народ жудио за словенском службом. На сабору у Сплиту 1060. буде донето решење да се затворе све цркве у којима се служи словенски. У унутрашњости Хрватске услед те забране настану нереди. На челу незадовољника стане неки свештеник Вук, који је двапут ишао у Рим и молио папу да обустави то решење, али све је било без успеха. Краљ Петар Крешимир IV (1058-1074) из политичких разлога беше ту на страни Рима, те се и отпор угуши. Но глагољица је и поред свег угушивања остала и даље, те имамо неколико очуваних споменика.
У XI веку римска црква спустила се од Сплита до Дубровника и даље на југ и захватала Котор и Зету. У XII веку као што смо казали, кад се родио Немања, у Зети није било православног свештеника да га крсти.
Ако доведемо у везу ово стање са стањем у Македонији, где Грци беху још од 1018. преузели Охридску архиепископију и грцизирали је, Бугарска беше такође под Грцима до 1186. године, биће нам јасно зашто је сав религиозно-словенски живот био концентрисан у Рашкој и Хуму.
Како је, пак, био развијен духовни живот тога доба, до које висине долазио, доказује нам Мирослављево јеванђеље, наш најлепши споменик из средњег века.

Један коментар

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *