ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
II. Од оснивања патријаршије 1346. до првог укидања 1462. године
Уздизање Српске цркве на степен патријаршије
Кад је краљ Душан раширио своју државу на северу до Саве и Дунава, на југу до Коринтског залива и Егејског мора и кад је заузео безмало целу Македонију, он се у граду Серезу прогласи за цара 1345. Према византијским обичајима, царску круну није могао да му стави на главу архиепископ, него патријарх. Због тога он науми да прво Српску цркву уздигне на степен патријаршије, па после да се крунише за цара. У том циљу он скупи црквени сабор у Скопљу 1346. на Цвети 9. априла, када сабор прогласи Српску цркву патријаршијом.
Српска црква је била аутокефална, те с те стране није било никакве препреке, а по пространству своме обухваташе много веће области него што су биле многе источне патријаршије, те и с те стране није било препрека; ово утолико пре што су у истим приликама тако поступали много раније Бугари, а доцније и Руси проглашавајући своје цркве патријаршијама. Да би, пак, свечаност била већа, на сабор беху позвани бугарски патријарх Симеун, охридски архиепископ Никола, протат Свете Горе и сви домаћи црквени представници, као и Грци, епископи из освојених предела. И сви они закључише да се Српска архиепископија прогласи патријаршијом а архиепископ Јанићије би проглашен за патријарха. Знатније епископије у Скопљу, Призрену, Рашкој и Зети беху проглашене за митрополије. Охридска архиепископија, која је сада била потпуно под влашћу Душановом, остала је и на даље аутокефална, с тим да признаје право части Патријаршији Пећкој.
Идуће недеље 16. априла 1346. цар Душан би венчан царском круном коју му положи на главу патријарх Јанићије I.
Добар дан,
Може ли се ово књига купити и где ?
Поздрав
Стеван Драшковић