ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Протестантизам у Словеначкој и Хрватској
 
Незадовољство Римском црквом изазвало је реформацију почетком XVI века. Она је обухватила средњу и северну Европу, но она није прошла неопажено и у Словеначкој и Хрватској. Она је прво захватила Словеначку, па се из Крањске спустила у Хрватску. Најпримамљивија страна нове вере била је та што је служба била на народном језику, а као практична последица тога била је што су сви народи који пре тога времена нису имали своју националну књижевност, преко цркве дошли до исте.
Главни организатор реформације у Словеначкој био је Примож Трубар. Он је из Трста дошао у Љубљану 1531. године и живо радио на реформацији, али га љубљански епископ протера. Тада он оде у Немачку те је наставио рад даље од отаџбине. Године 1562-5. врати се, но и овога пута протераше га, и он оде у Немачку где умре 1586. године. Он се сматра за оснивача словеначке књижевности, јер је преводио и штампао књиге на словеначком језику. Његови сарадници били су Јурај Далматин и Адам Бохорић. Бохорић је створио словеначки правопис а Далматин је превео Свето писмо на словеначки језик (1584). Ширењу реформације у Словеначкој и Хрватској много је допринео и Јован Унгнад, бивши велики жупан вараждински. Он се одселио у Урах (близу Тибингена) и тамо основао штампарију са латиницом, ћирилицом и глагољицом. Ту је наштампао много књига намењених Словенцима, Хрватима и Србима. До данас се сачувало око 250 примерака, а рачуна се да је штампано разних књига у 25.000 примерака.
Но, ускоро дођоше језуити (1578) који уништише сав овај рад, затворише школе, протераше учитеље, затворише штампарију и сви су се морали вратити у католицизам; ко није хтео морао се селити из државе.
Незадовољство римокатоличком црквом било је и у Хрватској нарочито код интелигенције. Глас о новој вери, у којој се служи служба на народном језику и дозвољава се превод Светог писма и других књига на народни језик, нађе одјека и код Хрвата. Из Словеначке прешло је у Хрватску лутеранство, а из Мађарске калвинизам. У крајевима под Аустријом нарочито у приморју одмах су пристали уз нову веру глагољаши. То су били хрватски свештеници који су употребљавали словенски језик, али са глагољицом. Уз свештенике пристала је била и хрватска интелигенција.
Живљи покрет него у приморју, али у правцу калвинизма, био је у Међумурју. Син сигетског јунака Николе Зрињског Јурај основао је на свом имању у Неделишту код Чаковца штампарију (1572) и у њој штампао многе протестантске књиге на кајкавском наречју. Та је штампарија после пренета у Вараждин (1586) а кад је забрањен био протестантизам, онда је она била пренета у Угарску.
Протестантизам није се могао одржати у Хрватској. Године 1604. сабор је донео одлуку да у Хрватској може бити само католичка вера. Кад су Мађари 1606. године успели у Бечу да добију равноправност протестантизма са католицизмом, покушаше на сабору у Пожуну 1608. године да ту равноправност прошире и на Хрватску. Хрватски посланици изјавише да у Хрватској нема места ниједној другој вери до католицизму. Језуити и фрањевци приписују себи у заслугу што протестантизам није имао успеха у Хрватској.
На тај начин кроз цео XVII век у Хрватској била је једина вера католицизам. Кад је цар Леополд отерао Турке из Славоније и Срема по Карловачком миру онда је он почео насељавати и Немцима. Међу њима било је и протестаната. Због тога Аустрија беше попустљивија према протестантима. Али то не беше право католицима, због тога се отвори потајна борба која се заврши познатим Toleranz-Patent-ом цара Јосифа II. Коначно, пак, уређење ових верских односа завршено је 1859. године царским патентом који је протестанте у Славонији и Хрватској изравнао са католицима.

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић