НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Патријарх Пајсије
 
Неуспели устанак имао је рђаве последице по Србе. Турци који су дотле гледали у Србима само рају, почеше сада гледати у њима револуционаре и отворене противнике своје државе. На тај начин све што беше успео Макарије са својом браћом Соколовићима да створи, намах би разрушено. Ако томе додамо да у ово доба почиње опадати средишна власт у Цариграду због династичких и грађанских борби, те да се услед тога на периферији државе јављаше самовоља паша и ага, биће нам разумљива сва бездушност и нечовечност разузданих Турака. Тада су Турци разрушили многе цркве и манастире, тада је пострадало много калуђера и попова, тада су уништене све наше старе штампарије.
Под таквим околностима дошао је био за патријарха Пајсије Јањевац (1614-1648). Он је био родом из Јањева и ученик Јованов. Изабран је за патријарха на сабору у манастиру Грачаници на Косову. После горког искуства са Јованом он је променио правац политике. Он се вратио политици Макарија, да с Турцима треба живети у миру и у добрим односима, али Турци се нису дали лако преломити. Поред све добре воље и поред свег старања, он није могао да поврати ни оне односе ни оно стање које је било за време Макарија. Он се, додуше, старао да обнови недавно порушене цркве и манастире и нешто је успео, али ствар је ишла врло тешко. Приликом обнављања цркве Свете Богородице у Неродимљу 1583. године нађене су биле под порушеним зидовима мошти цара Уроша V те је патријарх Пајсије написао службу и животопис цара Уроша. Животопис је написан по народном предању да је Вукашин убио Уроша, те је то веровање дуго владало, док се није утврдило као погрешно, јер је Вукашин погинуо на Марици 1371. године у септембру а цар Урош умро у децембру исте године. Патријарх Пајсије умро је 2. новембра 1648. године.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *