ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
е) Ширење реформације
 
1. Лутерове мисли о вери и цркви прихватила је већ у почетку XVI века западна и северна Европа. – Шведска, Данска и Норвешка отцепиле су се од Римске цркве и прешле Лутеру у времену од 1527. до 1536. године; провинције уз Источно море године 1561. У Чешкој и Моравској прешли су лутеранцима остаци хусита. У Мађарској су неки пристали уз Лутерово, а неки уз Калвиново учење.
2. У Француској није Лутерово учење ухватило дубљег корена. Ту је много више успео Француз Калвин. Његове присталице – хугеноти (заточници) дошли су до велике политичке моћи у држави. Између њих и католика водио се у Француској тридесет и шест година верски рат. У тој борби се збио крвави покољ познат под називом Вартоломејска ноћ (23-24. VIII 1572). Те ноћи су поубијани у Паризу многи хугеноти, а исто се догодило ускоро и по другим крајевима Француске. Католици рачунају да је број жртава био око четири хиљаде. Нантским едиктом добили су хугеноти слободу вере и неку равноправност са католицима (1598). Луј XIV је укинуо тај едикт (1685), те су се морали иселити из своје земље они хугеноти који нису хтели да се одрекну своје вере. Иселило их се око 70.000. – У Низоземској је освојило више Калвиново учење него Лутерово.
3. Покрет реформације захватио је и Хрватску и Словенију. Имао је мањи и пролазан успех. Међу Словенцима је деловао као реформатор вере Примож Трубар (1508-1580). У своме реформатском раду писао је словеначки и тако је постао отац словеначке књижевности. Он је дао свом народу књижевни језик, школске и верске књиге и песме на народном језику. Његови сарадници су издали словеначки превод Библије (1584).
У свим тим земљама је било борбе због вере и цркве. Римокатолици су прогањали нововерце тамо где су могли, а исто су чинили лутеранци и калвинисти са римокатолицима, тамо где су они могли.

Comments are closed.