ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
а) Нерасположење према хришћанима
 
Пре него што је римска држава устала против хришћана, створило се у широким масама нерасположење против њих. Многи су незнабошци у тој новој вери нашли оно што им треба, нпр. једнобоштво и морал са којим би се могли сложити њихови најбољи филозофи, али су ипак многи осећали одвратност према њој. Свима онима који су били задовољни и поносни својом грчко-римском културом, није се углавном свидело варварско порекло тог „новог и опаког празноверја“ (Светоније). Вишим и имућнијим круговима било је неразумљиво хришћанско повлачење из света и равнодушност према свему што свет пружа: према имању, части, забави, често и науци. – Људи који су живели од старе вере, као жреци, неке занатлије и трговци, осетили су да са ширењем нове вере опадају њихови приходи. Зато је, свакако, и по другим местима било онаквог негодовања против хришћана какво је изазвао златар Димитрије у Ефесу. – О хришћанима се ширило уверење да су безбожници. Томе се могло лако веровати, зато и пита филозоф Целз: „Зашто хришћани немају олтара и храмова, где су им божји ликови? Њихов бог се не може ни показати ни видети, па ипак, тобоже, познаје дела и речи, штавише и тајне мисли људи“. На друге вере су гледали као на служење демонима. Нарочито је сумњиво било хришћанско склањање од света и тајанственост њихових молитвених састанака. Необавештени свет је из гласова о вечерама, љубави и причешћу исплео најстрашније приче о злочинима против морала и закона, које хришћани, тобоже, чине (тијестовске гозбе). Даље, свету су била позната веровања древне цркве да је врло близу смак света. Из тога је изведен брз закључак да они тај смак и желе из мржње према људима (odium generis humani). Како је прост пагански свет био веома празноверан, у свакој природној непогоди, у болештинама и недаћама видео је гнев богова које су хришћани увредили. – На све то долази још тесна веза хришћанства са Јеврејима. Мада је било у држави много прозелита, Јевреје су, због неких њихових националних особина, презирали и мрзели. Од давнине знамо за антисемитске покрете и законе. Отцепивши се од Јевреја, хришћани су понели на себи свој део те мржње. – Због таквог народног расположења римске власти почињу да обраћају већу пажњу на хришћане и често их кажњавају само зато што то тражи народ.