ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
б) Црква код Бугара
 
1. Несловенско племе Бугара претопило се у Словене које је покорило при своме доласку на Балкан. Примило је хришћанство у IX веку. Веру су Бугари добили из Византије којој су били у суседству, а са вером и јерархију и политички уплив грчки. Мада је њихову цркву уредио тако велики човек као што је био Фотије, патријарх цариградски, њима је била тешка грчка управа. Због тога, у доба прве распре између Истока и Запада, покушава бугарски владар Борис да се стави под власт Римске столице. Хтео је да се спасе политичке зависности од Цариграда. Грци су били тада јачи од Рима и ствар је остала по старом.
2. Вера, а са њоме и писменост, почела је међу Бугарима јаче да се утврђује тек кад су дошли на Балкан прогнани ученици Ћирила и Методија. Они су озбиљно радили око народне просвете и у самој Бугарској и у околини Охрида међу небугарским Словенима. Св. браћу и њихове ученике поштује и Бугарска црква као свете “седмочисленике” (Ћирил, Методије, Климент, Сава, Наум, Горазд, Анђелар).
3. У XI веку потпала је Бугарска под Цариград, а с њоме и црква. Тада Грци почињу да натурају Бугарима своју културу. Но у доба св. Саве (XIII в.) диже се Бугарска под Асенима до самосталности и Грци јој признају и самосталну патријаршију. На несрећу све је пропало 1393. године кад су Бугари потпали под Турке. Цариградска патријаршија је знала искористити свој положај код турске управе и укинула је бугарску црквену самосталност. Фанариоти су били досадили народу, те се 1857. године народ дигао против њих. Раздор међу Грцима епископима и бугарским народом трајао је до 1870. године. Тада је турска власт основала у Цариграду за Бугаре посебну црквену управу – егзархат. Бугари су то поздравили, но Грци су прогласили бугарску цркву за расколничку, будући да се одметнула од своје законите власти. Егзархат је учинио Бугарима великих услуга у националној пропаганди под Турцима.
Фанар се зове цариградски патријаршијски двор.
Фанариоти = епископи које је Цариградска патријаршија слала у народне Цркве на Балкану и другде.
4. После ослобођења од Турака, жртвом и заслугама Русије, постао је положај напаћене цркве тежак. Бугари су управу своје земље предали туђим, немачким кнежевима, који су гледали да своју нову државу држе подаље од Русије. Како су природне везе са Русијом одржаване преко цркве, она је из политичких разлога била све више занемаривана, па и прогоњена. Због тога је њена улога у јавном животу мала, а свештенство доста непросвећено, те разне мисије са Запада имале су тамо доста успеха.

Comments are closed.