ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
б) Хришћански живот, просвета, уметност
 
1. Папе су само тако могле доћи до своје световне власти што је сав живот хришћана на западу од раног средњег века био чисто верски. Јер Западна црква има већ од V века посла са новим народима, без културе и науке. Дајући им веру, она им је дала све уредбе за живот, обичаје и правац мишљења, из своје руке.
За ширење и утврђивање црквеног угледа и папске власти, као и за утврђивање вере и морала, учинили су у то доба врло много монашки редови којих Западна црква има више. Они су обнављали у народу побожност и уопште хришћански дух. Нарочито су заслужни тзв. просјачки редови: фрањевачки, доминикански. Клинициани, бенедиктинци су својим покретом обновили побожност и ред у цркви и дигли папски углед.
 

Сл. 12. Романски стил (Црква у Вормсу)
 
2. Ниже и више школе на Западу су у ово време у рукама Цркве. Први универзитет, основан око 1200. године у Паризу, неговао је богословске и филозофске науке. И на осталим, као нпр. Болоњском (за правне науке), предају учени калуђери. У црквеној науци се развио правац познат под именом схоластика, у којој се вера разрађује само размишљањем. Римска црква је израдила и своју филозофију која почива на Аристотеловој филозофији.

 

3. Као што је сав живот средњег века на Западу био под окриљем и управом вере и цркве, тако је било и са уметношћу. Она ради и ствара за потребе вере. Од X в. престаје се на Западу зидати базилика и зида се у романском стилу. Основа романског храма је крст са три једнака краја и једним дужим, тзв. латински крст. Храм нема притвора, има три лађе; средња је још једанпут толико висока као споредне. Средња лађа је засвођена са четири до шест унакрсних сводова, који почивају на јаким, зиданим, четвртастим стубовима. Споредне лађе имају још толико сводова. Прозори су сведени полукругом и мали су, да се не би слабили зидови на којима почива терет. Под узвишеним олтаром је крипта, често капела. Спољашност романског храма одаје снагу и силину, склад и мир. Две, четири, па и шест кула дају му изглед јаког града, који мирно влада околином. – Сам назив стила, романски, није правилан, јер се тај стил развио из базилике или из византијског стила.
Из романског стила развио се у XII в. готски стил, који се такође погрешно назива тако. Настао је у северној Француској и Белгији. Ознака је готског стила висок свод који се скупља у шиљак. Такви сводови лакше носе велике терете, те су готски храмови често огромни и по висини (до 161 т) и по простору на коме леже. Они имају високо засвођене прозоре. Споља су им зидови подупрти полусведеним потпорњима. Једна, највише две куле стреме према небу. И на кулама и на вратима, на прозорима и на свакој ситници на готском храму стреме све линије горе к небу и носе са собом поглед и дух човеков. Зидање неких је почело у XIII в., а завршено је у XVIII в. Неки уопште нису довршени (Нотр Дам у Паризу).
Романски стил је настао у времену када је западним светом владала царевина, а готски када је владала црква.
4. Сликарство и скулптура овога доба стоје такође у служби вере и од ње добијају идеје и полет. Уз чисто црквено песништво ваља поменути највећи средњовековни спев религиозне садржине: Divina comedia, који је спевао Данте Алигиери.

Comments are closed.