ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
XI. Хришћанство код Словена
 
а) Словенске земље у време примања хришћанства
– стара вера словенска
 
1. Словени су примили хришћанство у VIII и IX веку. Они су у то време живели углавном у истим пределима у којима и данас живе. Но њихова насеља су ишла на западу и северу дубље у крајеве данашње Немачке. То нам сведоче, до данас одржани, словенски називи места, вода, брегова и породица у немачким крајевима. Даље су словенска насеља заузимала целу Аустрију, Мађарску и северне крајеве данашње Румуније. Словене који су били на томе простору зовемо Западним Словенима. Они су имали три своје државе: Моравску, Чешку и Панонску. Пољаци су имали своју посебну државу, Руси су живели под својим кнежевима. Јужни Словени, Хрвати, Срби и Бугари, имали су такође своје, више или мање самосталне државе у крајевима где су и сада.
2. Историјски споменици о Словенима пре примања хришћанства врло су оскудни. Зато не знамо много ни о њиховој прехришћанској вери. Знамо да им је вера, као и код других индоевропских народа, била обожавање природних сила. Словени су у сталној смени природних појава, које човеку или годе или не годе, видели борбу двеју сила: добре и зле (бози и беси). На томе почива њихова вера у доброга бога и злога бога. Од доброга је живот, сунце, дан, лето, дажд, а од злога ноћ, зима, мраз, болест и смрт. Добри бог, који им изгледа ипак силнији, имао је код разних словенских народа разне називе као: Сварог (који има сина сварожића, сунце, огањ, месец и звезду Даницу), Даждбог, Перун итд. Зли се звао црни бог, бес, чрт. И један и други имају под собом врло много сила, добрих и злих, које стално утичу на живот природе и на људски живот. Добра је сила или богиња Дјевана или Златна Баба, Весна или Лада. Зла сила је Морана или Јежибаба. За младости је над човеком Весна, а под старост се јавља Морана. Уз та виша божанства веровали су Словени у виле облакиње, бродарице и видарице које помажу људима. Заштитник словенског дома је дед или домовој, некадашњи старешина дома који је сахрањен под кућни праг. У кући му је био намештен кип.
3. Стари Словени нису имали храмова, него су обављали своје молитве по шумама и на ливадама, где су дизали кипове својим божанствима. Жртвовали су плодове, животиње, а ређе и људе. Свештеничке дужности је обављао отац породице или старешина племена. Но код оних Словена којима је хришћанство силом натуривано, а они хтели да очувају своју стару веру, дижу се храмови и настаје посебан сталеж чувара вере – жреци. Тако је било код Словена на Балтичком поморју (данас Pommern) који су на острву Рујани (Rugen) ДИГЛИ лепо изграђен и украшен храм богу Световиту.
4. Као и остали Индоевропљани стари Словени су веровали да је људска душа бесмртна. Када се смрћу одели од тела, она се дуже времена бави око своје куће. Замишљали су да душа живи слично телу, па су јој за неко време остављали хране у близини куће. Храну су полагали у гробове и на гробове. Због таквог веровања често је умрлога пратила у гроб и његова жена. После дужег или краћег бављења око своје куће настањује се душа стално у нав, који је међу светлим облачићима, или у пакао. Но ако душа не може да се смири, она лута и јавља се људима у страшном облику вукодлака или море. Сахрањивали су под могиле, тј. на мртво тело су навлачили гомилу земље и камења, сем тога су мртваце и спаљивали. После сахране се одржавала даћа (страва) са јуначким играма и запевкама. – Већина тих прехришћанских верских елемената живи још и данас у народном веровању нашега народа и других Словена.

Comments are closed.