ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
в) Догматске и обредне особености у Западној цркви
 
Сем тежње за приматом спремале су расцеп у цркви и друге прилике. Од античког доба је друкчији дух код источњака, а друкчији код западњака. Из западњачког духа су се и родиле папске тежње за приматом: централизам и власт над целим светом римске су особине откад је Рима. Но Запад није имао смисла ни за истанчано мишљење којим се Исток одликовао још пре хришћанства, а које је потребно у богословљу. Зато је на Западу изопачена једна врло важна догма, догма о исхођењу Духа Светога од Оца, која почива на јасно изреченим Христовим речима (Јн 15, 26). Мада је II васељенски сабор утврдио ту догму, у Западној цркви се сматрало да њу треба допунити и веровати да Дух Свети не исходи само од Оца, него и од Сина (filioque). У XI веку су на Западу ту новину унели у симбол вере. То је била нова повреда црквенога реда, јер у симболу вере не сме се ништа ни додавати ни одузимати. Већ тај поступак је јасно показао да не могу дуго ићи заједно две цркве, од којих једна признаје васељенски сабор за највишу власт, а друга не признаје. – Западна црква се почела да дели од Источне и својим обредима. Уобичајила је причешћивање на бесквасним хлебовима и причест само под једним видом, пост у суботу, целибат, један језик у богослужењу и сл. Источна црква је упозоравала западњаке на те неправилности. Но све те догматске и обредне разлике нису дале повод за деобу цркава. Велики обрачун је извршен на питању: какав положај има у цркви римски епископ, дакле на канонском питању.

Comments are closed.