ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
б) Константинови синови и црква
 
1. За време Константинових синова, од којих је био најважнији Констанције, била је верска политика фанатична и деспотска. Ишло се за тим да се од хришћанства на брзу руку начини општа и државна вера. Констанције је мислио да се указима може пожурити постепено пропадање старе вере. Стога ју је забрањивао, а њеним присталицама претио смртном казном. Стари храмови су затварани или предавани хришћанима. Корист од свега тога није била велика, јер се царски укази нису могли свугде извршити. Стара вера је имала много заштитника у Риму, Атини, Александрији, а живела је и по селима. Осим тога, многи људи од науке и имена нису могли још да се помире са хришћанством. Нарочито нису могли филозофи неоплатоничари који су у старим митовима гледали песнички заоденуте филозофске истине. И они су имали својих присталица.
2. Црква је имала и штете од претеране владарске бриге за веру. Том бригом су повређени морални основи хришћанства. Она морална снага којом су хришћани издржали своје тешке дане у првом периоду и којом су победили државу долазила је отуда што у њихове редове није могао ступити ма ко. Тада је било опасно бити хришћанин и због тога су постајали хришћани махом заиста уверени и за хришћанство одушевљени људи. И хришћани су пазили кога примају у своје друштво, јер то је било друштво светих. Сада су, међутим, ушли у цркву врло многи који нису имали никакве везе са хришћанством, нити су били способни да хришћански живе. Учинили су то из страха од власти и да не би изгубили службу или какву корист. Када су настала прва искушења за њихову веру, они су од ње олако отпали и повукли за собом и друге. То се догодило одмах после владе Констанцијеве, када је цар Јулијан био предузео борбу за “васкрс богова”. Главни његов ослонац у тој борби били су ти “хришћани”.

Comments are closed.