ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
VI. Богослужење
1. Кад се вера почела ширити ван Палестине, међу нејевреје, почео се развијати посебан хришћански култ. Но и тај је остао умногом под јеврејским утицајем. Главно хришћанско богослужење овога времена састојало се из читања Старога завета и апостолских списа, из тумачења онога што је прочитано и поуке за живот, из заједничког певања псалама и химни и из причешћивања.
 |
Сл. 2. Унутрашњост катакомбe
Дан молитвеног састанка била је недеља – Господњи дан – дан сунца, али је било састанака и у друге дане. Тога дана су се редовно два пута састајали: пре изласка сунца на молитву, читање и поуку, затим увече да обаве заједничку вечеру – агапу и причест. Осим недељног дана празнује се Васкрс, а седмица пред Васкрс сматра се особито светом. Васкршња свечаност слави се и у то доба у зору. Славила се и Епифанија тј. Богојављење и Божић заједно, Педесетница и дани мученика. Постило се средом и петком и пред Васкрс, на западу се постило и суботом.
2. Места за богослужење. У најстарија времена нису хришћани имали посебних зграда са своје скупове. Састајали су се где им је било најзгодније. За време Павлово су нпр. хришћани у Ефесу били изнајмили за своје састанке једну школу. При крају II в. било је већ нарочито зиданих хришћанских храмова. За време Деција и Диоклецијана мора да је било много храмова, јер они наређују да се руше. Када су хришћани јаче прогањани склањали су се на скровитија места да обаве богослужење – на гробља или на пољска добра.
 |
Особито света места била су за хришћане гробља. Светињу гробова су штитили државни закони (уточиште), те су се хришћани скупљали на гробовима својих мученика. Над њима су дизали омање, с једне стране отворене, зграде (memoriae) од којих су данашње капеле. Посебна врста хришћанских заједничких гробаља јесу катакомбе, велике подземне некрополе. Налазе се у Палестини, Африци, Месопотамији, на грчким острвима, а нарочито у Италији и то око Рима. То су читаве мреже под земљом копаних ходника који се спуштају у исте такве ходнике под собом. Таквих спратова има по пет-шест. У зидове ходника су урезивана лежишта и у њих зазиђивани мртви. Дужина римских катакомби, које су најзнаменитије, цени се на скоро 900 километара, а број мртвих у њима не може се ни установити. Мисли се да су настале већ у I в. У VIII в. су им улази затрпани, те су заборављене. Откривене су при крају XVI в. Предмети, натписи и слике у катакомбама ванредно су важни за историју хришћанске уметности, живота и обичаја. Из многобројних очуваних слика по таваницама катакомби и око кубикула, како се зову лежишта за мртве, видимо да је хришћанско сликарство у својим почецима помешано са класичним и дохришћанским, као што је и природно. Има у катакомбама нпр. слика како Орфеј кроти свирком животиње. Спаситељ се слика као врло млад пастир у краткој одећи са јагњетом на раменима. Сликају се предмети и личности из Старог и Новог завета. Неке хришћанске светиње се сликају прикривено – симболички: крст као грчко слово „тау“ (т), или у облику котве; сликом рибе, која се често среће, хтели су изразити речи: „Исус Христос Теу Иос Сотир = Исус Христос Божји Син Спаситељ.“ Свака од тих речи почиње у грчком језику једним од слова речи ихтис, како се грчки називала риба. Тип Богомајке са дететом у наручју или на крилу остао је исти у црквеном сликарству од катакомби до данас. Осим тих слика религиозне садржине има у катакомбама слика покојника, животиња и цвећа. |
