ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
б) Хришћанска проповед код Словена
1. Сва словенска племена одреда имала су прилике да се врло рано упознају са хришћанством. За Русе постоји предање да је у јужним крајевима њихових земаља до Кијева био св. апостол Андрија. Сви остали су, још кад су се селили, дошли у додир са хришћанима. Јужни Словени, Срби, Хрвати и пословењени Бугари, настанили су се једни у границе хришћанске државе – Византије, други на домак упливу хришћанскога Рима. Све да и није међу њима проповедано хришћанство, имали су прилике да се са њиме упознају. Сретали су га у свом свакодневном мешању са домороцима, у византијској војсци где су служили као најамници, доводили су хришћанско робље и робовали су код хришћана итд. У коликој мери је успевало међу њима тако ширено хришћанство, не знамо тачно. Но знамо да је око половине IX века Бугарска била покрштена.
2. Западни Словени су били настањени непосредно у немачком суседству. Немци су били у то доба већ крштени. Имали су своје манастире и епископије и слали су своје мисије међу Чехе, Моравце, Панонце и међу Словене дуж Лабе. Ни ту не знамо колико је било успеха до IX века, но свакако је било већ доста крштених Словена. Међу њима су радили немачки свештеници, који су обављали богослужења на латинском језику. Но право утврђивање хришћанства међу тим Западним Словенима и оснивање Словенске хришћанске цркве почиње тек радом светих словенских апостола Ћирила и Методија.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77
Кључне речи: ГРИГОРИЈЕ Микић