ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
в) Ватикански сабор – Нове догме – Старокатолици
– Борбе Западне цркве
 
1. У новијој историји Западне цркве врло је важан Ватикански сабор, који је одржан 1869-70. г. за време папе Пија IX. Тај сабор је прогласио папску непогрешивост, тј. да је папа непогрешив када званично – ех сагкеЛга – 2овори о питањима вере и морала. Опозиција против те „догме“ била је на сабору испочетка велика, но напослетку је попустила (Штросмајер). „Догма“ о папској непогрешивости вели-ка је повреда реда црквеног и њеног учења. Иста је таква „догма“, да је Богородица натприродно рођена као и Спаситељ. Ни за једну нема основе ни у Светом писму ни у Предању. Обе те догме су дело језуи-та. Догма о Богородици проглашена је 1854. године.
2. Са догмом о папској непогрешивости није се сложила сва Западна црква. Особито оштро су устали против ње професори богословије и филозофије у Минхену са проф. Делингером на челу. Из тога протеста развио се јачи покрет, те су многи иступили из Римске цркве. То је старокатолички покрет који се стекао у посебну цркву. Старокатоличка црква има својих следбеника у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Низоземској, Француској и другде, а у новије доба и међу Хрватима. Старокатолици примају у веру за обавезно само оно што је решило седам васељенских сабора. То их у догматици изједначује са нашом црквом. Задржали су обред Римске цркве. Са православном црквом одржавају везе. Познат је старокатолички Богословски факултет у Берну.
3. У XIX и XX в. издржала је Западна црква више борби са разним државама. Са Италијом политичку борбу због тога што је приликом уједињења Италије укинута Папска држава (1870) која је обновљена 1929. г.; са Немачком тзв. културну борбу у којој је кнез Бизмарк намеравао да ограничи културни и политички уплив римокатолика и са Француском политичку и културну борбу, која је завршена 1905. г. раздвајањем државе и цркве. Црквене школе су затворене, све црквено имање (храмови, ствари, зграде, итд.) прешло је у државно власништво. Ни из једне од тих тешких борби није Западна црква изашла ослабљена.
4. Западна црква учествује у свим државама, где је има, у политичком, културном и друштвеном животу (нунцијатуре, клерикалне странке, хришћански социјализам, католичка штампа, школе, културна и економска удружења).