НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
г) Римска пропаганда на Истоку
 
1. Оба покушаја Западне цркве да једним замахом завлада Истоком – уније: Лионска и Фирентинска – остала су без успеха. Но она је те покушаје наставила ситним и дугим радом – пропагандом, којом појединачно осваја чланове источних цркава. Пропаганду у области источних патријархата обављају многобројни западни мушки и женски калуђерски редови, особито језуитски. Док су источни патријархати били сви под Турцима, штитиле су ту пропаганду западне европске државе преко својих посланстава и конзулата и уговорима. Особито је то чинила Француска. Она је 1901. склопила са Турском уговор којим је пропаганда на истоку добила велику слободу. Тако је остало до данас углавном исто. Пропаганда се протегла на Грчку, Бугарску, Румунију и међу карпатске Словене. Средства тога рада била су и јесу: бесплатна болница, сиротиште, азил, чиме се задобија сиромашан народ. Даље, дечја забавишта, основне и средње школе у којима такође раде мушки и женски редови, манастири са економским правцем, оснивање епископија и парохија где се год може. Уз то, делује пропагандистичка штампа књигом и листовима. Ради пропаганде основао је у XVI в. папа Гргур XIII у Риму Collegium Atanasianum – велику школу за васпитавање младића са Истока. Они носе у своју домовину идеје Западне цркве. За друге народе постоје у Риму исте такве школе, нпр. за Југословене Завод св. Јеронима.
2. Пропагандом задобијени имају да признају папску власт и исхођење Св. Духа и од Сина, што им се не уноси у симбол вере. Црквени обред и језик им се остављају нетакнути, свештеници им живе у браку итд. Тиме се рачуна на народ који не види и не разуме догматске и канонске разлике, а задовољан је што су спољашње форме вере остале нетакнуте.
3. Успеси пропаганде на Истоку не стоје у сразмери са трудом и трошком који је у њих уложен. Пре I светског рата није у Турској број присаједињених износио више од 600.000. Већи део њих уопште и није био православан.
4. Православне источне цркве су се браниле од тога надирања колико су могле. Ослањале су се на Русију, а у старије време и на дипломатију протестантских држава. У XVII в. био је велики борац против пропаганде, нарочито против језуита, цариградски патријарх Кирило Лукарис.
Пропаганда = смишљено ширење вере и црквене власти, или неке друге идеје, нпр. Националне.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *