ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
VI. Источни патријархати
 
1. Александријски патријархат, који се такмичио за првенство са цариградским, сведен је на уске границе када су се од њега оделили Копти. Још је јаче пострадао када је Омар (640. г.) освојио Египат и отргао Александријску цркву испод византијске заштите. Под турском влашћу било је још и горе. У току векова опадао је број православних у томе патријархату каткад на једну до две хиљаде душа. Због тешких политичких прилика живели су александријски патријарси читава два века у Цариграду, који их је до почетка XIX в. и именовао. Седиште патријарха је у Каиру; има две епархије, неколико цркава и око 40 свештеника врло ниског образовања. До I светског рата се бринула Русија за издржавање те цркве.
2. Ништа боље не стоји ни Антиохијски патријархат. Од средњег века је у њему био сталан раскол: борба између Арапа, који су у већини, и Грка. Цариградска патријаршија је поступала са том црквом као са својом епархијом и слала јој грчку јерархију скоро до XX в. када је изабран за патријарха Арапин.
3. И у Јерусалимском патријархату сачињава већину арапски елеменат. Уз сва зла турске управе било је и то што је и овде Цариградска црква намештала патријарха по својој вољи. Ти патријарси уопште нису живели у Јерусалиму, бар не до XIX в. Епископи (15) живе већином код патријарха који их издржава. Патријаршија има велика имања у Палестини, Грчкој и у Бесарабији. Управа је рђава, просвета ниска.
4. Самосталну Синајску цркву сачињава синајски манастир.
5. Црква на Кипру је самостална од петог века.

Comments are closed.