НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
а) Тридентски сабор
 
1. Сабор у Триденту (јужни обронак Алпа) сазвао је 1545. године папа Павле III. Тај сабор је радио осамнаест година, но за то време је у два маха прекидан на неколико година. Сабор је био тако састављен и вођен да је на њему била потпуно осигурана папска власт. У својим закључцима утврдио је Тридентски сабор пре свега учење Западне цркве. За избор верског учења прогласио је подједнако и Свето писмо и Свето предање, а за правилан текст Светог писма Јеронимову Вулгату. Меродаван тумач тих извора јесте само црквена власт. За хришћански живот и спасење није доста само вера, него и добра дела, а уз њих и примање св. тајни (7). Даље је тај сабор донео уредбе о бољем васпитавању свештеника, виших и нижих. Такозване тридентске семинаре имао је да уреди сваки епископ за своју парохију. Свештеницима је стављено у дужност да живе правим хришћанским животом, да редовно проповедају и катихизују у школи. Епископима да стално седе у својој епископији и да воде бригу о својој цркви.
2. Добре последице тога сабора биле су за Западну цркву ово: она је у тадашњем верском метежу тачно утврдила своје учење кога се ваља држати. Многим протестантима је сада постало јасно да реформација није поправила цркву, него да се од ње отцепила и погазила многе верске истине. Зато су се многи вратили натраг у цркву. Друго, главна зла су била склоњена из црквеног живота, нпр. продавање индулгенција, гомилање имања у рукама појединих епископа, а свештенички живот и углед је подигнут. Тиме су постале неоправдане многе протестантске замерке старој цркви и њен је положај у борби постао лакши. Целом Западном црквом пошао је од тада нов дух, верскији и црквенији. Од тога доба се бирају за папе људи јачег карактера и морала. Западна црква од тада успешно чува свој преостали посед и осваја од протестаната што јој је отето. Римске мисије почињу живље да раде међу незнабошцима по разним деловима света, особито у Америци. Оне су накнадиле Западној цркви, барем бројем, губитак што га је имала у реформацији.
3. Један знак да се у Западној цркви дух обнавља јесте и реформа календара која пада после Тридентског сабора. Јулијански календар је поправио 1582. г. папа Гргур XIII, те је тиме рачунање времена дошло ближе стварном кретању Земље. Тај поправљени календар, Грегоријански, примиле су протестантске земље тек у XVIII в. Највећи су успеси Западне цркве после Тридентског сабора на пољу милосрђа. Милосрдна браћа и сестре негују у својим болницама болеснике по целом свету.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *