НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
д) Лутерово верско учење
 
1. Лутерово верско учење отишло је врло далеко и од римокатоличког и од православног верског учења. Све је изведено из оне основне мисли до које је Лутер дошао у манастиру: за спасење је потребна вера у Спаситеља, добра дела нису у томе одлучна. Човек их не може ни имати, јер је искварен (Августин).[1] Тиме отпадају и све тајне, које су и установљене да човеку помажу у добром животу. Отпада пост и монаштво као школа за моралан живот. Лутер не признаје обреде, литургију, празнике и црквену симболику. С тим у вези не признаје ни свештенство. Од тајни задржао је само крштење и причест, али не са нашим значењем. У богослужењу му је главно читање СвеТОГ писма и проповед. Црквене песме, које је сам Лутер састављао у духу народних песама, пева цео народ углас. Лутер је прогласио једино Свето писмо извором верског учења, а одбацио је Свето предање, мишљења великих отаца црквених и црквених сабора. Штавише, одбацио је и из Светог писма оне делове са којима се не слаже његово учење. Свакоме је дао право да сам тумачи Свето писмо онако како га разуме. – Његов превод Светог писма на немачки сматра се за узор снаге и лепоте немачког језика.
2. Лутеранство није унапредило црквену уметност, јер је против симболике. Но на науку је повољно утицало. Отварани су многи универзитети и средње школе, у којима су се неговали верски живот и хуманистичко образовање. Нарочито су проучавали Свето писмо и библијске језике: грчки и хебрејски. Но што ближе новијем добу, протестантски научењаци су са Светим писмом поступали све више као са обичном књигом и тиме га унижавали.
Лутеранци се зову и протестанти, што су на Сабору у Шпајеру 1529. протестовали када је католичка већина изгласала за њих неповољне закључке. Зову се и евангелици, јер им учење почива, тобоже, на самом јеванђељу. Званично се зову евангелици аугзбуршког исповедања по своме исповедању верских истина које су изнели 1530. на државном Сабору у Аугзбургу. – Лутер је умро 1546. године.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Упореди: Мт 25, 31. и даље.
Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *