ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
д) Коначна деоба цркве
 
После великога сукоба који се одиграо за време Фотија, Игњатија, Николе I, Хадријана II и Јована VIII, била је Источна црква начисто са тим да ће Рим у првој згоди поновити оно што му до тада није успело. Исток је постао опрезан и неповерљив. Запад је чекао своје време. То време није дошло, али је дошло до коначног расцепа цркве, што се за Фотија ипак није догодило. Јер велики спор се дотле сматрао спором римског и цариградског патријарха и њихове јерархије, а не спором једног и другог дела цркве.
1. Половином XI века избио је спор поново, али се сада завршио као спор једне и друге цркве. На Сицилији и у јужној Италији било је крајева који су потпадали непосредно под власт византијског цара. Становници су ту били већином Грци (Magna Graecia) и били су под духовном влашћу цариградског патријарха. Међу тим Грцима почео је да се у цркви одомаћује латински обред. Не само ту, него и у неким цариградским манастирима. То је изазвало сукоб. Енергични патријарх Михаило Керуларије затвори те манастире, а у јужну Италију пошаље посланицу, у којој је осудио латинске новотарије и опоменуо свештенство да их се чува. Папа Лав IX одговори на то да Римској столици не може нико давати поуке, јер она стоји са влашћу над свом црквом. – Како је у тај мах византијском цару требао мир са Западом, покушано је да се дође до мира. У Цариград је дошло папско посланство да те преговоре доконча. Несрећа је била што је то посланство водио кардинал Хумберт, велики борац за папски примат, уз то прек човек. Због његова понашања према источним јерарсима није до саветовања ни дошло. Папско посланство, видећи да се ствар неће свршити како оно жели, положи 16. јула 1054. године на трапезу Св. Софије грамату којом папа баца проклетство на целу Источну цркву. Тиме је велики спор заиста завршен.
2. Одмах после тога сазват је у Цариграду сабор који је папи и његовим посланицима “људима, који су дошли из западне таме као гром и бура, или дивљаци, да сруше истину” одговорио и осудио догматске, обредне и канонске неправилности Запада. Решење тога сабора прихватили су сви источни патријарси. Римска црква отада живи својим посебним животом, који ју је у трећем периоду довео до новог сукоба и слома.

Comments are closed.