ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – I ОПШТИ ДЕО

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
ОПШТИ ДЕО
 
г) Борба
 
1. За две недеље биле су Лутерове тезе познате и прихваћене широм целе Немачке. Свету је лакнуло. Просвећени свет пристао је уз Лутера из нарочитих разлога. У то време владао је у свету, посебно у Немачкој, духовни покрет назван хуманизам. Хуманисти су, насупрот средњовековној стези у јавном животу, политици и образовању, тражили више слободе за дух човеков. Хуманизам није био уперен против вере, него против стега којима је Западна црква везивала људски дух. Природно је да су хуманисти постали савезници Лутера, који такође тражи да човек буде слободан у своме верском животу.
Када је Лутер почео даље да развија своје учење о вери и цркви, добио је из Рима булу којом се његово учење осуђује. Он ју је јавно спалио заједно са зборником црквених закона. Тиме је прекинуо све везе са старом црквом.
Була = важнији акт папске канцеларије, повеља.
2. Немачки сељак је осетио из Лутерова покрета да се нешто руши и, жељан рушења, почео је и сам то да ради. Избили су велики сељачки устанци (1525) не само против цркве, него против реда у друштву уопште. Сељаци су палили дворове, убијали властелу, отимали земљу и пљачкали. И сам Лутер је морао да устане против таквих својих следбеника. – Борба са Лутеровим учењем и следбеницима трајала је, у онако несређеним државним приликама, 128 година (1520-1648). То није била чисто верска борба, него и политичка. Неки кнежеви су штитили лутеровце, неки су били против њих. Према томе, положај им је био некада лак, а некада тежак (cuius regio, eius religio). Последња фаза те борбе јесте Тридесетогодишњи рат у коме су читави крајеви опустели и покољења задивљала. Но Немци су њоме извојевали слободу исповедања вере. Вестфалским миром (1648) зајамчена су лутеровцима иста права као и римокатолицима.
Cuius regio… = начело да поданици морају исповедати владареву веру.

Comments are closed.