АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
ДУГОБРАДИ СТАРАЦ – ГРК
(умро 1835)
Почетком 19. века у скиту Капсокаливија је живео свеблажени старац. Његова брада је била као у преподобног Онуфрија и преподобног Петра Атонског – четвртина браде лежала је на земљи. Када би неко зажелео да је види, он би стао на клупу и тада је брада додиривала земљу.
Овај старац је раније био први и чувени појац Свете Горе и сличног гласа није било далеко. Није било манастира који га није молио да на празник дође ради певања. На једном од празника певао је он на свеноћном бдењу, и узгордио се својим гласом. После тога његов глас је потпуно пропао и он више ништа није био у стању да пева, и од тога је запао у велику тугу. Причали су да му је било послато виђење и да га је сама Царица Небеска известила да му је одузет глас зато што није умео њиме да влада и што се само гордио; међутим, за утеху ће му бити дата велика брада; само што овај пут не сме да се горди, јер ће и ње бити лишен. И почела је да расте брада, и израсла до четвртине ниже ногу. Он ју је увек носио подвезану, а показивао је само онима који су желели да виде.
Једном је у Константинопољу поред патријаршије пролазио султан Махмуд. Обузела га је радозналост да погледа у хришћанску цркву. Дочекао га је сам патријарх; султан је дуго разгледао цркву. Видевши икону Светог Петра Атонског и Онуфрија Великог рекао је патријарху: – “Е, ово ви лажете! како је могуће да људи имају такве браде?” Патријарх му је смирено одговорио да то није лаж него чиста истина, и да у садашње време на Светој Гори живи монах који има такву дугу браду. Султан се послао да му га доведу. Монах је дошао и јавио се султану. Тај је наредио да му покаже браду, и монах је стао на диван и распустио власи. Султан је веома изненадио што је брада чак и дужа него оне што је видео на иконама. Затим је сам зажелео да испроба и увери се да ли је брада истинска: узео је једну влас од самог лица и повукао њоме прстима до краја; тако је пробао 3 власи. Затим је, гледајући на браду, рекао: – “код хришћана, што је писано све је сушта истина!” А монаху је дао ферман да он са учеником до смрти не плаћа порез. Овај старац је умро 1835. год.
