АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
ЖИВОТ И ПОДВИЗИ СТАРЦА ЈЕРОСХИМОНАХА
ИЛАРИОНА ГРУЗИНА
ЦАРСКА СЛУЖБА И СВЕШТЕНСТВО
Прошле су још две године, и кнез Церетели је увео Јесеја на двор, и цар Соломон II га је поставио међу писаре у канцеларији за наредбе. Овде је он служио две и по године. Затим му је цар предложио да се ожени и прими свештенство. У то време, у царској околини и међу великашима, владала је знатна узрујаност поводом планова и притисака да се Имеретија прикључи Руској Империји. Цар, видећи простодушност и духовно настројење Јесејево, сматрао је да у таквим временима треба да му омогући духовно звање.
Отац Иларион се касније сећао да у то време цар у својој околини није имао на кога да се ослони. Једини поверљиви човек је био командант војске, кнез Кајхосро Церетели, и уз њега неколико верних слугу.
Одани цару управник двора кнез Георгије Церетели је умро, оставивши за собом велику тугу и бригу; после његове смрти цар више није имао с ким да подели своје мисли и осећања. То је био један од разлога што је одлучио да рукоположи Јесеја, како би стекао духовника и саветника и у духовним и у државничким питањима.
Јесеј се покорио вољи свог господара, ступио је у брак са девојком кнежевског рода по имену Марија. Проживевши у дому њених родитеља само две недеље, он је прешао у Кутаис, где је ускоро био рукоположен, најпре за ђакона, а онда за презвитера и протопрезвитера дворске цркве.
Цар Соломон је Јесеја стално држао уза се, наложивши му да разрешава кнежевске несугласице при деоби имања. Дужност миротворца је захтевала велико стрпљење и тактичност од стране оца Јесеја и одузимала је много времена, тако да се са женом виђао веома ретко. То је јако жалостило Марију. Једном је она сазнала да је њен муж, тек што се вратио са пута на имање кнеза Абашидзе, одмах отишао у Кутаис, чак је и не посетивши. Марија је то тако болно доживела, да је пала у постељу и, после шестомесечне болести умрла, проживевши само две године у браку.
Будући да је судбина Јесејева била тесно повезана са политичким животом Имеретије, биће умесно да овде кажемо коју реч и о последњим данима Имеретинског царства и о судбини цара Соломона. Све то је старац Иларион испричао оцу Гаврилу Грузину, а према његовим речима је онда записао руски духовник Пантелејмонског манастира на Светој Гори, отац Пантелејмон.
