АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА

 

АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
 

НЕПОЗНАТИ ПУСТИЊАК – ГРК
(умро 1855)
 
Према причању ктитора молдавског скита оца Нифонта (из записа оца Денасија), овај слуга Божји живео је у пећини недалеко од пећине преподобног Петра Атонског. Колико је година тамо проборавио и како се зове није познато.
Његов је живот протицао у савршеном сиромаштву; он није имао ничега ни на себи ни у пећини; ишао је бос, без капе, и био је покривен одрпаном безвредном одећом.
Једном су тим пределом ишла два монаха молдавског скита. Промашили су свој пут и ударили на пећину овог пустињака. Он је у рукама држао мали псалтир који је непрестано читао, и приликом упражњавања умне молитве. У разговору с монасима рекао је да се плаши да не буде осуђен за страст према поседовању ствари, јер се још није ослободио свега земаљског, и има овај псалтир – зато их моли да га узму са собом.
Предвидевши своју смрт, дошао је оцу Нифонту, који је тада живео у пећини близу пећине преподобног Атанасија на Вигли, и замолио га да одслужи литургију и да га причести Светим Тајнама, говорећи: – “приближава се мој крај!”
Отац Нифонт се сагласио, па су заједно пошли у цркву светог Јована Претече, где је одслужио литургију и причестио га. Док је пустињак целивао иконе пре причешћа, непрестано је плакао. После службе отац Нифонт му је предложио да поделе трпезу; али је овај то одбио, захвалио за пажњу и отишао на пут замоливши помињање у светим молитвама. Не дошавши до своје пећине, он је умро на самом путу. Било му је, како изгледа, свега 40 до 45 година. То се догодило 1855. год.

Comments are closed.