АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
НЕПОЗНАТИ ПУСТИЊАК – ГРК
(умро 1855)
Према причању ктитора молдавског скита оца Нифонта (из записа оца Денасија), овај слуга Божји живео је у пећини недалеко од пећине преподобног Петра Атонског. Колико је година тамо проборавио и како се зове није познато.
Његов је живот протицао у савршеном сиромаштву; он није имао ничега ни на себи ни у пећини; ишао је бос, без капе, и био је покривен одрпаном безвредном одећом.
Једном су тим пределом ишла два монаха молдавског скита. Промашили су свој пут и ударили на пећину овог пустињака. Он је у рукама држао мали псалтир који је непрестано читао, и приликом упражњавања умне молитве. У разговору с монасима рекао је да се плаши да не буде осуђен за страст према поседовању ствари, јер се још није ослободио свега земаљског, и има овај псалтир – зато их моли да га узму са собом.
Предвидевши своју смрт, дошао је оцу Нифонту, који је тада живео у пећини близу пећине преподобног Атанасија на Вигли, и замолио га да одслужи литургију и да га причести Светим Тајнама, говорећи: – “приближава се мој крај!”
Отац Нифонт се сагласио, па су заједно пошли у цркву светог Јована Претече, где је одслужио литургију и причестио га. Док је пустињак целивао иконе пре причешћа, непрестано је плакао. После службе отац Нифонт му је предложио да поделе трпезу; али је овај то одбио, захвалио за пажњу и отишао на пут замоливши помињање у светим молитвама. Не дошавши до своје пећине, он је умро на самом путу. Било му је, како изгледа, свега 40 до 45 година. То се догодило 1855. год.