АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА

 

АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
 
Житија неких светогорских монаха подвижника прошлог, 19. века, која сада стоје пред вама, узета су углавном из три следећа извора:
1. „Казивање о странствовању и путовањима по Русији, Молдавији, Турској и Светој Земљи монаха Партенија“ – Москва 1856. године.
Овај монах Партеније био је постриженик Св. Пантелејмонског манастира Русика, на Светој Гори. Касније је постао игуман Гуслицског манастира у Московској епархији; а упокојио се у Гетсиманском скиту близу Тројицо-сергијевске лавре 1878. године.
2. Записи монаха Пантелејмона. Постриженик истог тог манастира Русика, упокојио се у звању архимандрита Тројице-киренског манастира, иркутске епархије, 1888. године.
3. Записи монаха Денасија, житеља Русика, где се и упокојио 1928. Записи двојице последњих скупљача плода пустињских башти делимично су били и штампани на страницама часописа манастира Русика „Душепољезни собесједник“ од 1889. до 1911. године, а делимично су остали у рукописима.
Будући да су сви ти радови недоступни већини љубитеља нектара с цветова светогорске пустиње, дошао сам на мисао да ова сведочанства сакупим и предложим за општу корист и поуку, сећајући се при том речи великог светитеља Василија, архиепископа Кесарије Кападокијске:
Буди ревнитељ праведницима, а њихово житије и дела пиши у срцу своме!
 
Јеромонах Антоније

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.