АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА

 

АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
 

СТАРАЦ ВИСАРИОН – КУЦО-ВЛАХ
(умро 1884)
 
Отац Висарион се родио 1809. године. На Свету Гору је стигао 1834. заједно са рођеним братом, духовником Зосимом, који је затим живео на Катунакији. Ступио је у Дионисијат где су га постригли после три године. Ту је живео двадесет година, а затим је, при примеру брата, пошао да молитвено тихује и живео је у разним пећинама. Једном се населио у влажну пећину, налик на свод, који је у земљи отворио мали извор што из планине избија негде изнад Катунакије. Када је Лавра о томе сазнала, учинили су све да га избаце, наводећи као разлог да се јарци и бикови плаше и не могу да приђу појилу које је изграђено поред пећине, јер тамо виде човека. После је живео испод Ксенофонтског скита, у Светој Ани и у Новом скиту, на камењу, где би склепао себи колибицу. Отац Висарион је родом Куцо-Влах. Раста је био веома високог, а његова стална ношња је била оваква: на ниској камилавки била је стављена наметка, кратак овештали подрасник и на њему јакна са неколико дугмади коју је он донео још када је дошао из света пре много година, и коју није скидао ни лети. Његова је келија била сасвим малена. Рукодеље његово је кројење, али је мало шио. Углавном се бавио читањем, размишљањем и умно-срдачном молитвом. Веома је добро познавао Свето писмо и дела отаца.
Руски монаси, који су 1871. посетили старца, замолили су га да проври воду за чај. Али, показало се да сем мале џезве код њега нема ничега. Тада су га замолили да их напоји духовним пићем. Требало је видети с каквим је одушевљењем говорио. Његов бас, и без тога громак, још је веселије одзвањао: – „Умној молитви се може научити и у манастиру. Та је ствар неопходна, али се стиче само уз искусног руководиоца и самопрегор, уз присиљавање, не остављајући при том и делатне подвиге: пост, посећивање храма и остало. У свему треба имати строгу пажњу. Добар је поредак у Русику. Раније је Дионисијат превазилазио све манастире. Тамо су били велики подвижници. Они постоје и сада, али не такви и не толико. Поредак се у неким братствима знатно изменио јер је тамо нестало мира. Сада Русик превазилази све по поретку који су завели игуман Герасим и духовник Јероним. Због тога чувајте то што имате па ће Христос са свим анђелима бити уз вас. Он и сада живи са вашом обитељи, само је неопходна пажња да се не удаљи. Треба да братија живи у миру и сагласности на сваком послу, иначе ће се све распасти, као што су пали и велики манастири, и све ће отићи на штету, као кад се пролије суд, а после течност више не можеш скупити ма како се трудио. Узмите на пример породицу, друштво, државу: јака је она држава где су поданици једнодушни и са подједнаком ревношћу се брину о општем добру, запостављајући своју личну корист. Где, пак, нема слоге, ту држава пада. Зашто су други манастири осиромашили и ослабили? Услед недостатка слоге. Тамо игумани смењују један другог“.
О милостињи старац је говорио: – „Русик добро поступа што даје милостињу и снабдева сиромашне. Али није добро што даје отворено, у порти, јер многи пустињаци, када чују да се раздаје милостиња, устају и иду на пут да и сами приме, па тиме нарушавају своје безмолвије. Милостињу треба давати тајно и разматрати случајеве оних којима је потребна. Господ је дао заповест и то како лаку заповест! Она ће се прва поменути при Његовом другом доласку: Ходите благословени … (Мт. 25, 34). Још је говорио старац: – „Ко у срцу носи жалост по Богу, тај има и смелост ка Њему и душа таквог човека се радује, а ко има телесни мир, његова душа је у бригама, а тело се радује!“
Питали смо старца да ли му искушења бивају од људи или од ђавола. Одговорио је: – „Од људи не, али од ђавола… Међутим и они су наши учитељи, без њих ни врлине не би било“.
Старац Висарион је умро 1884. године.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.